Уторак, Јул 21, 2009
Немојмо плакати
Један дечак се играо близу обале са својом малом барком, коју му је отац купио. Лагани ветрић је почео да вуче бродић према дубини мора. Малишан, видећи како нестаје његова лепа играчка, поче да плаче. Отац, који је био у близини, притрчао је да помогне детету. Шта је могао да учини? Почео је да гађа камењем барку. Малишан у том поче још јаче да плаче и да се препире са оцем.
- Немој, потопићеш је! - викао је.
Међутим, отац је знао шта ради. Бацао је каменчиће испред барке, како би је таласи донели до обале. Након поприличног броја набацаних каменчића барка се вратила.
Малиша је тад разумео оца.
http://www.grafamania.net/vector/vector_cliparts/41432-ships.html
Spoznja dolazi s vremenom. Dječak je jako mlad da bi mogao da spozna. Zato rastemo, postajemo svjesniji i mudriji.
Drugarski pozdrav
*мандрак
Да, али му је отац примером показао нешто што је он, гледајући разумео, а памћењем понео. Поздрав другарски и теби, драги приповедачу.
Ucenje o zivotu. Covek se uci dok je ziv. Lep primer draga pricalice...
police u pamćenju uvek treba ispuniti onim što ne razumemo, kad dodje vreme shvatićemo da nas je to život pripremao da mnoge nedaće lakše podnesemo.
odličan način da to shvatimo je i ova priča
Prijatno!**
*behappy
Док је млад човек се учи на разне начине, али кад већ почне да седи, требао би животом да приказује - од наученог. Поздрав!**
*домаћица
Наравно, јер у животу је далеко више бура и олуја него ли радости. А вечна радост наступа кад се на крају добије рат! Поздрав, драга моја!***
Lepa pričica pričalice, da nije tih kamenčića ne bi nam bilo zanimljivo
Uvek zanimljiva i inspirativna.
Ljubim pricalicu dragu! :)
Ti uvek znaš kako da lepo serviraš mudru priču, svoju ili tuđu, svejedno, bitno je da su sve poučne!
*полууспаванка
Да није њих не би знали шта је вредно а шта не, зар не?
*тијанас
Ма да ли је то ТИ драга стигла? Ма љубим и ја тебе пуно и радујем се твојој посети!******************
*сањарења
Најлепше су сликовнице, зар не? Уз лепе слике и прича је поучнија, мислим.
Pricalice ti ovako zadajes domaci zadatak, a zaboravljas
da nisu svi potkovani znanjem ko ti!.Tako da citajuci neke komentare,ove sad, biva mi smesno, ali nema veze mislim da se ne ljutis sto sam ovako otvoren i sto kazem sto mislim, ili gresim sad kazi mi.
A prica je kao i uvek od tebe
napisana i citirana tako da onaj ko cita uvek moze izvuci neku zanimljivu pouku za njega.
Pozdrav pricalice!!!
*Бобан
Наравно да се не љутим, Бобане, штавише радујем се искрености која уме на леп начин да се искаже, заиста. И од срца је поздрављам. Е сад само једна исправка да ни причалица није друго до незналица која се такође учи и из свега написаног извлачи поуке за себе. А на њиви Господњој је свакојаког посла: и за сејаче, и за копаче, и за ораче, и за жетеоце... И не сумњам да ће свак` себе наћи у оном што је његово.
Поздрав, Бобане!***
Da tacnoje slazem se sa tobom da na njivi Gospodnjoj ima svakojakog posla.Ali ja mislim da ti imas potrebno znanje pocetno koje sad recimo samo nadgradjujes i usavrsavas,i primenjujes, pridrzavases toga. Za razliku od drugih a zasto i ne i od mene koji sam recimo, bas neznalica,koji treba da uci jos.....
*Бобан
Има једна прича о томе како су упоредо питали једног богоугодника и неког човека од науке о томе колика је површина, мислим, месеца. Научник је одговорио у облику бројева док је богоугодник рекао: Не знам! Истина, она права, је била на страни богоугодника, јер су бројке зависне од много чега, док истина потребује смирење. Таквом се учењу покушава научити причалица.
Pricalice.
Iskreno ti zelim da dostignes smirenje.
Iako je to tezak,ali sladak put.
Pozdrav pricalice!!!
*Бобан
Најлепша хвала, Бобане. Да да Бог, воља Његова да буде. Амин.
Свако добро.