Петак, Фебруар 27, 2009
Пепељуга
Кад паде вече и Пепељуга пође кући, принц опет хтеде да је прати, али она му тако брзо побеже да је није могао стићи. Али, принц се овог пута послужио лукавством. Наредио је да се степенице намажу смолом, па кад је девојка потрчала кући, лева ципела јој се залепи и остаде.
Принц је подиже и виде да је била врло малена и од сувог злата. Другог дана дође с ципелицом Пепељугином оцу и рече му:
- Ниједна друга неће ми постати жена осим оне којој пристаје ова златна ципелица.
Две полусестре се силно обрадоваше јер су имале лепа стопала. Старија узе ципелицу и пође с мајком у собу да је испроба. Како је ципелица била премалена па јој палац није могао стати, мајка јој пружи нож и рече:
- Одсеци палац! Кад будеш краљица, нећеш морати да ходаш.
Девојка одсече палац, угура ногу у ципелицу, стисну зубе од бола и изађе пред принца, а он је као своју невесту узе на коња и одјаха. Кад су пролазили поред гроба, на лесковом грму седеле су две голубице и гукале:
- Гукни, гукни, голубице, крв цури из ципелице; ципела је премалена, а невесте праве нема.
Принц погледа њену ногу и спази како је крв процурила.
Он окрену коња, врати лажну невесту и рече да то није права, и нека друга сестра испроба ципелу. Сад друга оде у собу, с муком угура прсте у ципелу, јер јој је пета била превелика, па мајка и њој пружи нож и рече:
- Одрежи комад пете. Кад будеш краљица нећеш морати да пешачиш.
Девојка одреза комад пете, гурну ногу у ципелу и изађе пред принца, а он је узе на коња као своју невесту и одјаха. Али кад су пролазили поред лесковог дрвета, седеле су на грани две голубице и гукале:
- Гукни, гукни, голубице, крв цури из ципелице; ципела је премалена, још невесте праве нема.
Принц погледа њену ногу и опази како је крв процурила из ципеле и натопила белу чарапу, па окрену коња и лажну невесту врати кући.
- Ни ово није права, – рече. – Имате ли још кћери?
- Не – рече отац. – Ту је још само Пепељуга, сироче моје покојне жене, али она вам не може бити невеста.
А кад принц рече да му је покажу, повика маћеха:
- Ах, не, она је прашњава и прљава, не можемо вам је показати.
Принц, међутим, остаде при своме па су морали позвати Пепељугу.
Она прво опра руке и лице па изађе и поклони се принцу који јој пружи златну ципелу. Тада она седе на клупицу, скиде дрвену и обуче златну ципелу која јој је пристајала као саливена. А кад је устала и принц је погледао у лице, препозна лепу девојку с којом је плесао и повика:
- Ово је моја права невеста!
Маћеха и полусестре се скаменише и побледеше од беса, а он узе Пепељугу на коња и одјаха с њом. Кад су пролазили поред лесковог дрвета, загукаше беле голубице:
- Гукни, гукни, голубице, ту су златне ципелице, што девојци добро стоје, јер невеста права то је.
А онда полетеше и спустише се Пепељуги на рамена, једна с десне, друга с леве стране. Кад је требало славити свадбу, дођоше обе полусестре да се додворе и да с Пепељугом кобајаги деле срећу. Кад су младенци пошли на венчање, стаде старија с десне а млађа с леве стране Пепељуге да јој буду пратиље, али их голубице, које су остале на невестиним раменима, отераше.
А Пепељуга и принц осташе сами у својој срећи, па су живели дуго и срећно и остали добри и племенити.
Браћа Грим
(Илустрације - Kinuko Y. Croft)
Bajka......
I Mrvica je procitala evo je plese po sobi:))
А ја сам највише на њу мислила док сам бајку постављала, а постављала сам је брат-брату - два сата ако не и више. Неће да ми прими цео пост и тачка. Поздрав за обе, моје даме!
Pozdravljamo i mi tebe...
Saljemo poljubac za laku noc*****
Lepo od tebe što nas podsećaš na lepe bajke. Uvek sam volela bajke, i da ih čitam i da ih stvaram i da ih doživljavam!
jel sad mogu na spavanje...
:))))))
laž uvek procuri. a lepa bajka ozari srce. nema veze koliko mi je godina. uvek isto deluje.
Prijatno!*
Volim bajke... ali ne u životu:)
Uvek sam ih pričala, ali moje bajke su svaki put bile drugačije, i deca su pričala umesto mene. Uhvate me ručicama za usta, i kažu :
-AnaM, nije tako, nego.... i nastave da pričaju:))
Napisaću jednu... videćete na šta mislim... :))))
ovo je jedna od omiljenih bajki moje kcerke...
*каспер
Надам се да је Мрвица лепо спавала. Пусић за пусић, дабоме. ***
*сањарења
Постављању ове бајке најпре треба захвалити илустратору. Једноставно ми је било немогуће одолети, кад видех овакве слике! Поздрав, мила, твојој љубави за бајковитошћу.
*Шуле
Па не знам... ја сад могу само да питам: спав`о ли си или не!***
*домаћица
Не само да лаж процури, већ самој себи одсече део и постане кратка па је лако стићи. А године за добру бајку не постоје. Поздрав!*
*АнаМ
Е сад ми неугодно да ти ово напишем, али `таке необичне бајке` је мени причала моја бака, кад сам била онако мала. А ја сам њу исправљала да буду овакве. Замисли сад да вас две пишете бајку! Хе, хе... Али, свеједно, чекам ја твоју такУ бајку.
*грлица
ОндаК вел`ки поздрав и за твоју ћеркицу уз љубац.***