Прилика
("Отворена врата" - слика са нета)
У једном старом граду постављена је статуа која је представљала Прилику. Испод статуе стајао је следећи запис:
- Како се зовеш, о, статуо?
- Прилика.
- Ко те је начинио?
- Лисипос.
– Зашто имаш крила на ногама и стојиш на врховима прстију?
- Да бих показала да остајем само неколико тренутака.
– Зашто су ти косе дуге спреда?
- Да би људи могли да ме ухвате кад пролазим поред њих.
– А зашто на темену немаш косе?
- Да бих подсетила људе да, уколико ме не ухвате у време док пролазим поред њих, касније ме неће пронаћи.
Прилике, многе прилике сe свакодневно указују свим људима. Али ко је од нас у могућности да их искористи?
Прилике се не дају увек, али кад се и дају, имамо дужност да их искористимо за наше добро и на наш духовни напредак. Ако их изгубимо, нећемо их поново наћи.