Да почнемо
Можда је добро да ове Нове године пређемо са расположења на стварне чињенице и, уместо да се подамо на вољу страстима и емоцијама, почнемо да гледамо истини у очи. Може бити далеко лековитије, потребитије и смисленије.
Представљам вам неке делове интервјуа, који, по суштини и садржају, морају да се тичу и нас, јер не мање као да је и о Србији реч.
*
Изванредни протојереј Дмитриј Смирнов дао је одличан интервју либералном Снобу.
Зарада није уопште важна за срећну породицу. Није битно да ли сте у опанцима или италијанским чизмама. Ако је човеку битно да има италијанске чизме – онда он уопште не разуме шта је срећа.
Позвао бих све генералне директоре медијских канала и упитао би их: „Момци, да ли волите свој посао?“. „Наравно.“ „Одсад не би требало да постоји ниједан филм који велича уништење породице. Друго, ви сте обавезно дужни да направите други програм уместо програма „Хајде да се венчамо“ или Малахова. Пронађите најбоље, најјаче, најлепше породице и док будете о њима причали, ви ћете причати о љубави деце према родитељима, деде према унуцима и ни на једном каналу више никад да не прикажете програм о распаду породице.“
Окупио бих целу сцену, сакупио све текстописце и рекао им: „Одсад нећете певати о љубави 15 минута, већ ћете певати само песме које говоре срцу о томе, да девојка хоће да се уда, и момак хоће да се жени и да имају петорицу синова и три ћерке. То ће вам бити занимање и ми ћемо вас пустити на државну телевизију и још ћемо вам платити за то.“. Потом бих отишао до министра културе и рекао бих му: „На изложбама да се велича породица и материнство.“ Затим к министру образовања: „Главни предмет у школи да буде породица. Предаваћете наставу о томе да се човечанство састоји од мушкараца и жена, да их је створио Бог, и који је смисао тога. Позиваћете у школу породице са много деце. Сваки ђак ће морати да научи да је Дмитриј Мендељејев (Периодни систем елемената) био седамнаесто дете у породици. И тако о свакој личности руске културе. Занимаћете се и представљати породичне вредности, али без арогантног притиска, мирно, с љубављу и расуђивањем.“ Естрада, школа, телевизија. Што се тиче интернета договорили смо се да буде забрањен за кориснике испод 21 године живота.
За десет година Русија ће од старог народа – сада имамо просечну старост 40 година – прерасти у народ чији ће средњи узраст бити 10 година. То ће бити земља деце, испуњена гомилом деце. Потребне су нам велике породице, не 140 милиона како је сад код нас, већ 600 милиона – и тад ћемо бити велика земља. Онда ће из тих 600 милиона да се роде: Лескови, Пушкини, Розанови, Гагарини. Све ћемо решити.
Сада је сав руски живот уништен. Немамо великог руског писца, великог руског песника, великог руског архитекте, научника, композитора. Сада немамо ништа, дакле – шта ви желите?
Сада, пред нашим очима, догађа се невероватна ствар: потпуно девастирана земља, која је претрпела ништа мању штету него у послератном попису становништва из 1947. године, лансира ракете из Средоземног мора тачно на право место, испод воде... Људи тренирају, чини ми се веома исправно. Знам много о подморницама, јер сам био у свим нашим базама, на подморницама – знам како то ради. И знам да је било времена кад их практично нисмо имали. А сада пливају на Средоземном мору. Опет. Да ли разумете? Ово је веома важан и неопходан фактор за сав мој народ. Он омогућава да градимо наше животе како ми желимо.
- Имате ли осећај да је хришћанство одлазећа цивилизација?
- Да, наравно, ми смо цивилизација која одлази. Ми смо на прагу антихриста. Апокалипса је пред вратима, зар не осећате то?
*
Нека нам је истинитије и Богом благословеније Ново лето Господње!
Муж и жена – као једно
Син је дошао код оца.
– Разводим се. Уморан сам! Мајка је права, док је моја жена лења. Докле да себе повређујем?
– Опрости ми, сине – одговори му на то отац.
– За шта?
– Зато што нисам увек био добар према твојој мајци. Моја је кривица што је у теби тамни кутак са мишљу о разводу.
– Да се не разводим?
– Не разводи се. И више о томе и не размишљај.
– Да трпим до краја живота?
– Не треба трпети... Њу не можеш да трпиш, а шта је са твојим лошим понашањем према њој? Промени себе – промениће се све.
– Како ће се променити?
– Пази на своју жену онако како Господ учи. Она је дар теби... Твоја радост... Твоја помоћница... Мајка твоје деце... Немоћни сасуд, који је Бог дао теби у руке, да би је држао нежно, пажљиво и брижно... Све остало је – ситница! Ако данас не уме нешто – научиће. Ти и сам не умеш све што си дужан знати...
Ако јој нешто и не пође за руком – покриј ту слабост својом снагом и љубављу. Ако нешто не зна, попричај са њом у вечерњим сатима уз чашу чаја, нежно јој грлећи рамена. Ваш пут је само ваш. Ваша је љубав само ваша. Ко на вас погледа очима зависти – непријатељ је вашег дома, па била то твоја мајка, твој брат, или најбољи друг.. Не суди им за то. Праштај! И свакоме од њих стави до знања да ћеш за своју жену, за своју љубав, ти, ако треба, умрети без оклевања, али нећете дозволити никоме да лошом речју дирне у вашу породицу.
– Да ли си и ти желео да се разведеш од мајке?
– Ми смо се и без „помоћника“ понекад јако свађали. Били смо глупи, горди. Ви имате свој живот. Вас од Бога нико не тера. Молите у Њега мудрост. Међусобно се испомажите. Пожалите и утешите једно друго. Љубав, ако не знаш, расте. Њену пуну и праву вредност видећеш у старости: кад је нежно загрлиш с вечери и кад ти притом не буду биле потребне речи...
(мој слободни превод приче са руског)