Ближећи се Празнику Христовог рођења, учићемо се радости; погледајте на свој живот изнова. Сетимо се колико је Господ излио на нас милосрђа, љубави, колико нам је пружио радости: физичке, духовне; колико пријатеља имамо; сетимо се оних који нас воле, родитеља који нас чувају, чак и ако су напустили овај свет. Колико нам се даје добра земаљског, и како се небеско прелива у наш живот и чини земљу почетком неба, чини време почетком вечности и наш садашњи живот почетком вечнога живота.

Научимо се овој радости, јер ћемо у врло кратком времену стати пред јасле у којима лежи Господ и видећемо љубав Божију како је крхка, беспомоћна, рањива, како се даје без устезања, без отпора – само да бисмо је прихватили, и да у нама отпочне нови живот, нова радост...

Митрополит Антоний Сурожский

(мој слободни превод са руског)

 

 
 
 
Божићни флешмоб у Саратову