[ Богољупче ] 02 Јануар, 2015 22:43

 

 

У једном разговору са братом у Христу исприча ми он о догађају којем је сам присуствовао и који га је дирнуо до суза.

Једном приликом, прича он, уђе у храм на службу, а док је ишао према аналоњу да се поклони и целива икону Пресвете Богородице, пред њим, у реду, стајао је деда са унуком. Дечак је имао између годину и по дана до две и деда је морао да га подигне како би пољубио икону. Док га је држао, малишан је, гледајући у икону, говорио:

- Мама...

Деда се наједном збунио и, још држећи га, поче да му објашњава:

- То је Богородичица, сунце декино...

Али, за разлику од деде, дете се није дало збунити, већ понови:

- Мама...

Деда је очигледно помислио да дете тражи маму. Да би предупредио дететово неспокојство, деда настави да објашњава детету:

- Није, пиле, мама, већ Богородица...

Али дечак га погледа онако како то само мала деца умеју кад примете да их одрасли не разумеју и, подигавши прстић, показа на Христово Распеће у близини, поновивши:

- Мама!...

Деда је најзад разумео и, сав озарен и дирнут, пољуби дечака, потврђујући:

- Да, чедо дедино, Његова Мама!

 

За споменар сачувала причалица

 

 

[ Генерална ] 02 Јануар, 2015 00:02

 

 

Црква није у брвнима, већ у ребрима - говоре други - зато се можеш помолити и код куће.

То је тобож руска пословица, која међутим припада нашим примитивним секташима који су се, насупрот речи Божијој, одвојили од Цркве. Бог заиста обитава у телима хришћана. Међутим, Он у њих улази кроз Свето Причешће које се даје у храмовима. Притом је и молитва у храму изнад молитве у дому. Свети Јован Златоусти говори: „У заблуди си, човече: наравно, могуће је молити се и код куће. Али молити се тако као у храму, где је мноштво отаца, где се једнодушно узноси песма Богу, код куће је - немогуће. Нећеш брзо бити услишан, молећи се Господару у себи, као што ћеш молећи се са браћом. У храму постоји нешто више: једнодушност и сагласје, савез љубави и молитве свештеника. Због тога и предстоје свештеници да би молитве народа као слабије, сједињујући се са њиховим најмоћнијим молитвама, заједно усходиле на небо... Ако је и Петру помогла молитва Цркве и извела из тамнице тај стуб Цркве (Дела ап. 12:5), онда ми реци како ти пренебрегаваш њену силу и како можеш имати оправдање? Послушај и Самог Бога који говори да Га умилостивљују побожне молитве многих (Јон. 3:10-11)... Не моле се само људи овде, већ и анђели припадају Господару и Архангели се моле. Само време им помаже, само жртвоприношење садејствује. Као што људи узевши маслинове гране машу њима пред царем, подсећајући их тим гранама на милост и човекољубље; исто тако и анђели који, уместо маслинових грана, умољавају Господара за род људски и који чине само Тело Господње, као да говоре: молимо се за оне које си Ти Сам некада удостојио такве љубави Своје да си за њих предао Своју душу; изливамо мољења за оне за које си Ти пролио крв; молимо за оне за које си на жртву принео Тело Своје“ (Слово треће против аномеја).

Тако да је и овај изговор потпуно неоснован. Јер колико је светији дом Божији од твог дома, толико је и виша молитва која се приноси у храму од домаће молитве.

 

Свештеномученик Данил Сисојев