Петак, Јануар 02, 2015
Ко говори деци
У једном разговору са братом у Христу исприча ми он о догађају којем је сам присуствовао и који га је дирнуо до суза.
Једном приликом, прича он, уђе у храм на службу, а док је ишао према аналоњу да се поклони и целива икону Пресвете Богородице, пред њим, у реду, стајао је деда са унуком. Дечак је имао између годину и по дана до две и деда је морао да га подигне како би пољубио икону. Док га је држао, малишан је, гледајући у икону, говорио:
- Мама...
Деда се наједном збунио и, још држећи га, поче да му објашњава:
- То је Богородичица, сунце декино...
Али, за разлику од деде, дете се није дало збунити, већ понови:
- Мама...
Деда је очигледно помислио да дете тражи маму. Да би предупредио дететово неспокојство, деда настави да објашњава детету:
- Није, пиле, мама, већ Богородица...
Али дечак га погледа онако како то само мала деца умеју кад примете да их одрасли не разумеју и, подигавши прстић, показа на Христово Распеће у близини, поновивши:
- Мама!...
Деда је најзад разумео и, сав озарен и дирнут, пољуби дечака, потврђујући:
- Да, чедо дедино, Његова Мама!
За споменар сачувала причалица