Петак, Фебруар 01, 2013
Сребрни метак
(Слика са нета)
10. април 1679. година. Париз. Ноћ. У салу, замрачену црним платном, уводе наочиту даму. Њена похабана хаљина била је некада раскошни украс. У току је заседање „Огњене палате“ редовног трибунала Француске...
Оптужена је - Катрин Монвоазен. У врту њене куће у Сен Жермену ископали су 2.500 дечјих лешева и заметака.
Децу су куповали у сиромашним квартовима Париза за 5-6 либара. Затим је у напуштеној кули отпочињала црна миса. Њоме је руководио неки опат Гибур. Сигурном руком је сипао крв у ритуални пехар. Као сатански олтар служио му је стомак обнажене жене.
Била је то ђавоља пародија на евхаристију, на хришћански храм, где се у Часну трпезу уграђују мошти светих, који повезују наш свет са вишим. Опат Гибур је дечју крв користио у облику хостије ради вршења сатанске мисе.
Према рецептима црномагијских инкунабула користили су је ради подмлађивања богатих клијената. Гибур је од њих узимао по 100.000 либара.
Да би продужила нечији живот, црној магији, а затим и науци, увек је био потребан леш.
У XVII веку активност опата Гибура ужаснула је чак и суд инквизиције. У веку рационализма сличне ствари покушавају да се наметну као норма.
Недавно је професор Јевгениј Давидович Свердлов у штампи говорио о проналажењу лекова за четврто годишње доба. Лекови се справљају од ћелија животиња, биља и човека. На тај се начин болест, која се уселила у организам, наводно најпрецизније побеђује. Отуда и име – „ефекат сребрног метка“. Само уз помоћ тог метка, како тврде сујеверице, могуће је уништити вампира. По логици научника, болест је такве природе.
Савремена фармакологија је излила, испоставља се, већ не мало „сребрних метака“. Узмимо инострани медицински каталог „Calbiochem“. Постоје читаве странице, где се набрајају најновији препарати, обележени речима „Human“ и „Fetal“ - ти препарати су начињени од ткива човека и ембриона. Цене су – фантастичне. Али оне не спречавају богате пацијенте, као што се нису много мислили ни клијенти опата Гибура.
Откуда „сировине“? Одговор је садржан у писму Начелства државне контроле медицинских средстава и медицинске технике од 09. 10. 1997. године:
„У одговор на Ваше питање од 15. 09. 1997. године... упућујемо Вам:
Прегледе добијених медицинских средстава: 1. од крви и плазме крви; 2. од органа и ткива; 3. контрацептивна средства која производе домаћи произвођачи допуштена за медицинску употребу у Русији...“
Е. Головин: „Откуда води порекло пракса метода сецирања свега живога? Лако је замислити ко је први испољио интерес за анатомију. Ко је могао да оде на гробље и да ископа леш ради изучавања. То су били црни магови. Почеле су све могуће вивисекције, касапљења, покушаји да се извуку неопходне супстанце и томе слично. Наравно, ради добра једног дела природе, почели су напуштати њен други део.
Заснована на идеји прогреса, савремена наука суштински одлази у недра црне магије. Зато неке сличности ни изблиза нису случајне.“
Управо су научници позитивисти (они који воде „порекло“ од мајмуна) прилепили човеку – Божјој твари - своју етикету. На њој је написано на латинском: „homo sapiens“ - разумни човек. А ако, на пример, ембрион још није стекао разумност?
Убиство ембриона не убраја се у убиство човека. Таква је логика „хуманиста“ са свим последицама које отуда проистичу. А оне, те последице, не дозвољавају да се чека.
Владајући материјализам је олакшао задатак научника. Тело је без душе, наука без морала, а човек без „предрасуда“. Лишен табуа, свет се безгранично упростио и њега су почели живога да сецирају.
На тај начин експеримент је постао истрага природе уз мучење.
Са каквом бестрашношћу „знатижељни“ Американци описују почетак свог ембрио-експеримента: „... Године 1973. група финских и америчких научника користила је дванаест плодова, који су добијени живи при сечењу материца... Истраживачи су цео низ абортираних живих ембриона сместили у слани раствор да би сазнали да ли су они могли да апсорбују кисеоник“.
Тих година су већ били познати и резултати ултразвучних експеримената Јапанаца: „При приближавању инструмента, ради вршења абортуса, плод отвара уста у немом крику...“
Авај, тај крик рационалисти не чују. Њихова чула су брижљиво запушена меком ватом комфора.
Продаја фетуса у Русији
Крајем XX века Русија постаје добављач посебног биоматеријала. Међу њима и за абортусе. Уистину: такви уговори са партнером из таме потписују се крвљу.
Али, да ли ће далеко одскочити „прогресивно“ човечанство, које се ослања на покољ нерођене деце!?
Авај, незаштићена деца увек су постајала монета за поткусуривање у трговинским пословима са суровим богатим трговцима.
Сада се то назива „подарити дете науци“. (Напомена: Језички хокус-покуси замагљују смисао онога што се догађа. С времена на време чине ужас прихватљивим. Испочетка „партнери“, (не муж и жена, већ партнери - у некаквој игри?) „воде љубав“. Затим, резултат те игре је могуће, без гриже савести, а у потпуности благородно, „подарити науци“. Такво је паковање илузије. Реалност је међутим следећа: за блудом следи убиство. И за то, и за друго шта, „партнерима“ предстоји Суд Божји. Међутим, он неће бити игра. А ембрион „подарен“ науци - на њему ће се одиста урачунати као злочин.
Зар не могу ови грешници да буду изједначени са најодговорнијим сатанистима? Уосталом, ко се усавршава у сексуалним оргијама и приноси на жртву децу? Напросто, секте ђавољубаца отворено пропагирају те исте склоности које упражњавају и тзв. „часни“ грађани, који би се отворено увредили када би им се рекло да су сатанисти.) Управо тако се пропагира коришћење абортираног материјала у Московском институту биолошке медицине. Као да се приноси жртва Ваалу. Поређење није случајно. Уско научне дисциплине су Истину расцепиле на комадиће, а свака таква дисциплина је постала нов пагански култ. И он поново захтева људске жртве. (При том новоојављени жреци-специјалисти реско одбијају сваког „непосвећеног“, ко покуша да осуди одржавање култа).
Именовани институт (половина његових акција припада извесној америчкој фирми „Биоћелијска истраживања“) формиран је почетком 90-их година на бази Центра акушерства и гинекологије. Отада, он се просторно значајно раширио. Приходи расту са сваком ињекцијом, као на покретној траци.
Пред абортус жене овде дају следећу изјаву: „... потврђујем добровољно сагласност на коришћење ткива мог плода добијеног приликом бесплатне операције прекида трудноће ради научно-истраживачких циљева са могућношћу њихове даље терапеутске примене.“
Ево карактеристичног одговора једне жене, која је потписала овакву изјаву и која је, пред телевизијским камерама, рекла: „Развела сам се од мужа и не желим да имам његово дете. Поред тога имам малу плату и дете не могу да издржавам... Ништа зато, млада сам и имаћу још деце. Није то ништа страшно...“
Наводећи и на абортусе, селекцију људи врши само златно теле. Имати децу могу само они, који имају новаца.
Поштовања достојан и красноречив директор института Генадиј Сухик радо објашњава да се углавном користе ембриони од 16-20 недеља бременитости. Плод се подвргава брижљивим испитивањима. Његова медицинска кондиција мора да буде идеална.
Овај страшни препарат користе они који су здравље изгубили у пороцима или страдају због грехова отаца својих.
... У пониклованој бочици с натиписом „биомаса“ сарадник института уредно односи ембрионе на прераду. У суперстерилном окружењу расецају их на 27-29 делова.
У оним временима, када још нису знали за анестезију, и када су уместо ње хирурзи користили тупи ударац чекића, славни лекар Парацелзус је увео формулу: „слично лечити сличним...“ У институту биолошке медицине тврде да користе управо тај метод. Болести јетре, на пример, кориговаће се истиснућима из крхке јетрице ембриона.
Доктор наука Сергеј Савељев: „Да, када сам сарађивао са господином Сухихом, ефекат лечења смо описивали на сличан начин. Међутим, нема фундаменталних радова, који потврђују утицај ембрионалних материјала на узрок болести. Могуће да увођење туђег ткива у организам оболелог пре свега узбуђује имунолошки систем. Средњовековни лекари ради сличних циљева уводе у организам чак и ткива лешева.“
Ново људождерство
Начин прождирања ближњих демонстрира се све више под умилном музичком пратњом. У Русији на свако рођење долазе по два абортуса. Банка ембрионалних материјала је - најкрупнија на свету. (Та „биомаса“ се користи махом за ињекције, али постоји и веома егзотичан пројекат: фетална ткива су коришћења за производњу исцелитељске жвакаће гуме. Тај ерзец-канибализам није се одржао. Међутим, сада, од „биолошки активних твари“, које се неименују на тубици, праве женске помаде). (Напомена: Све се то принципијелно не разликује од онога о чему приповеда свештеник Анатолиј Берестов (он води рехабилитацију бивших секташа на Крутицком подворју у Москви): „Каткад ми долазе они, који теже да напусте сатанске секте у којима се на жртву приносе деца. У тој криминалној средини, са успехом се користи сујеверица: ко се умије у крви новорођенчета, поново стекне младост. Те услуге су сатанисти поставили на трговачку основу, као и снабдевање извесних медицинских структура децом. Деца без родитеља купују се у породилиштима и сиротиштима.“)
На моје очи отварају замрзивач - из њега, као из кујне, у густим клупчадима излази пара. Унутра су, покривене ињем, хиљаде ампула са ружичастом садржином.
Очито, предворје пакла не одише увек врелином. Овде се оно састоји од леденог течног азота.
Рај за стране научнике! Међу њима и за оне, који су себе већ искомпромитовали у отаџбини.
Један од њих је - Американац Мајкл Молнар. Он је у потпуности отворен: „Са Русијом неће бити правних ни других проблема, који се јављају у осталим земљама. У већини њих сличне методе су забрањене.“
У нашој штампи је већ јављено да је доктор Молнар, специјалиста за хируршку козметику, после низа неуспешних операција имао такве проблеме у САД.
Господин Молнар реагује на ту примедбу не трепнувши оком:
„То није истина. Сваког тренутка могу да се вратим својим лекарским пословима у САД.“
Међутим, ево само једног од докумената поводом његове делатности у Америци.
„У децембру 1989. године одузета му је лиценца за рад. Одређен је и пробни рок са условима.
Разлог: превара са осигурањима и јавашлук у односу на законски медицински кодекс Неваде.
Године 1991. Молнар је дао изјаву о скраћењу пробног рока.
Закључак комисије: до тог времена кандидат није прекинуо са својим друштвено опасним понашањем, и даље се налази под дејством казне, јер никакво кајање у његовим поступцима није се опазило.“
Дакле, доктор Молнар је претрпео неуспех са пластичним операцијама. И одмах га је привукла могућност да подмлађује људе уз помоћ ембриона.
Добија се утисак, да су руски „биоматеријали“ привукли најсумњивије личности из читавог света. И они су слетели у Москву као на вештичји сабат.
Ево још једног иностраног партнера наших лекара – доктора Шмита. Он је долетео из Немачке. Господин Сухих га представља као светског лучоношу.
Међутим, претходник доктора Шмита, на месту главног лекара дечје клинике у Ашабембургу, представља га мало другачије. Испоставља се да се Министарство здравља Немачке сећа Шмита углавном по многобројним судским предметима. После неколико смртних случајева ембрионална терапија је забрањена јер носи ризик за здравље.
А ево докумената истраге коју је у Немачкој спровео професор Шлак још 1979. године. Он је поредио пацијенте доктора Шмита са пацијентима осталих клиника. Испоставило се да реалних резултата метод ембрионалне терапије не даје. (Напомена: Неопходно је појаснити: у иностранству за ћелијску терапију се традиционално користе ембриони животиња. Уз њихову помоћ, младост су покушали да продуже: Марлен Дитрих, Николае Чаушеску, Роналд Реган, Чарли Чаплин, Софија Лорен, Винстон Черчил, Салвадор Дали и многи други славни људи. Међутим, у Русији су почели да лију „сребрни метак“ од ембриона човека.)
У пролеће 1997. године, како је саопштила штампа, на заседању президијума Руске академије наука, тај закључак су потврдили и руски специјалисти. При том, академици су са чуђењем открили да се у осам научно-истраживачких института и 18 клиничких база Москве сарадници баве прикупљањем ембрионалног материјала.
Тешко је рећи да ли је технологија подмлађивања опата Гибура помогла клијентима. Не усуђујем се да судим о стварности тзв. феталне терапије наших дана. Сами аутори описују те резултате као безнадежне.
Али како проверити такав закључак? Шта се може рећи, на пример, о резултатима лечења ембрионалним ткивима деце оболеле од Дауновог синдрома? Сами аутори метода су саопштили извесне податке само о првим експериментима спроведеним над дечицом коју су родитељи одбацили.
Цитирам извод: „У моменту истраге и лечења болесници су се налазили у комплексу психо-неуролошке клинике број 13. У својству трансплантираног материјала, коришћена су фетална ткива из човековог мозга (полулопта мозга, мождина, мождана кора). Сваки садржај је увођен у тело посебним шприцем путем дубоке поткожне ињекције.“
Међутим, годину дана после експеримента пронаћи те неодговорне пацијенте већ нисмо могли. Као да су у земљу пропали.
Уосталом, ствар није само у медицинским резултатима. Реч је о моралним проблемима. Неки сматрају: абортирани материјал се ипак одбацује. Пропаганда подводи његово коришћење под доброчинства. Рационализам ослобађа од много табуа. Али скршити те забране је ипак опасно. Замислимо се, хоће ли у будућности ембрионална покретна трака, оспособљена и подмазана доларима, прекинути абортусе?
Масони и биоетика
Сличну позицију према именованим методама заузео је „Комитет за морални препород отаџбине“, који уједињује Православна друштва. Он је овај широкопропагирани метод назвао људождерством. Више од тога, пројект Думиног закона о биоетици предлаже да се овај метод искључи из наше медицинске праксе. Авај, слични напори још увек изазивају туговање тзв. либералне штампе. Она не види: лечење од старости је лечење од Живота.
Православни прилаз проблемима Живота и смрти аутора закона о биоетици сударио се са веома принципијелним противљењем слугу култа феталне терапије. Директор Републичког центра за репродукцију човека А. С. Акопјан пише: „У једном тексту аутори су успели да понуде како ортодоксне и готово секташке тврдње, тако и начела која одговарају високо хуманистичком духу и препорукама „Конвенције о правима човека у биомедицини“, коју су прихватиле државе чланице Савета Европе...
Биоетика, у условима демократске светске државе, не улази у компетенцију Цркве. Институт Бога на земљи није институт државне власти, да и не говоримо о „посебном мишљењу“ друштвених организација.“
Одбијања научника озбиљно се ослањају на међународно право, хуманистичке принципе и остале атрибуте савременог неопаганског култа и позвана су да изазову у савременом човеку „законито негодовање и свети ужас.
У сличним призивањима, природно, присутно је и ослањање на „права човека“ – термин, који је у савремену лексику дошао из имена једне масонске ложе. То порекло лексичке експанзије је симптоматично. Својевремено је веома популарна била тријада „слобода, једнакост и братство“ такође проистекла из ложа. Шта је сада остало од ње? Само слобода од Бога (и неслобода од ђавола). Шта ће остати, на крају крајева, од „права човека“, сем, како је предвидео још Достојевски, право на свеопште оргијање и на убиство свог потомства. Дакле, иста та неслобода од воље непријатеља рода људскога.
Карактеристична је недавна публикација документа Савета Европе, „Медицина и права човекова“. Један од главних њених аутора је бивши Велики Мајстор Великог Оријента Француске Р. Лере, члан француског консултативног комитета за проблеме етике. Ево само неколико извода: „Различите религије заостају и касне, али још увек покушавају да држе људе у стању зависности, уз помоћ Бога, који и постоји још само зато да би, изражен човеком, постао најреакционарнија сила.
... само се од себе разуме и очито је да методи оплодње in vitro, исто као и добровољан прекид трудноће, морају да буду унесени у област одлука које доноси човек по својој вољи...“
Покушај „слободних зидара“, да утичу на сферу звану „биоетика“, веома су симптоматични. Управо овде се појашњавају узајамни односи Живота и Смрти, што је увек било у компетенцији религије. И ево Р. Лере поздравља самовласно стварање човека из непостојања, од стране научника, у епрувети; и истовремено одобрава право на утробно детеубиство. Одбивши се од Бога, атеиста, као и увек, приклонио се његовом противнику.
Нису случајно управо масони Џорџ Буш, Џејмс Бејкер, Вацлав Хавел и слични постали ентузијасти формирања Организације уједињених религија, која у једном од својих претходних докумената декларише: „Постоји јединствено мишљење (међу учесницима), да религијске установе морају на себе преузети одговорност за демографску експлозију (ово је осуда Православља и других конфесија, које осуђују абортусе - примедба аутора). Ми морамо далеко јасније да се изразимо о проблемима сексуалности, средстава против зачећа, абортуса... јер еколошка криза... јесте криза пренасељености. Смањите број живих за 90% - и неће имати ко да наноси озбиљну штету екологији.“
Бивши помоћник генералног секретара ОУНА, масон Р. Милер, изјављује: „Свако покољење мора да реши шта је истинито, а шта лажно. Нама је потребна наука (а не религија) да одреди шта је добро и шта је рђаво. Нама је потребна „етика у времену“: оно што је правилно данас може сутра постати неправилно.“
У оквирима организације, чији је један од оснивача фонд „Горбачов“, планира се формирање група оперативног политичког утицаја. У њу би ушли познати политичари, који би били позвани да примене међународне санкције против религија које одбијају сарадњу са Организацијом уједињених религија.
Како је писала амерички истраживач Корнелија Фереира, „Изгледа да Организација уједињених религија може да постане црквом антихриста. Њено предстојеће формирање иде по плану: лидер покрета „Новог века“, Алис Бејли, чије инструкције и поруке се брижљиво следе, говорила је још 1919. године да је „Васељенска црква - савез окултиста масонства и хришћанства“ - и да ће се појавити при крају овога века“.
Занимљиво је да је главни творац глобалне етике у оквирима Организације уједињених религија познати искомпромитовани и рашчињени римокатолички богослов Ханс Кинк... Као да се дух опата Гибура појавио и у нашим данима.
Црква у заметку
Тек сасвим недавно део микрогенетичара је успео да схвати, да „Са тачке гледишта савремене биологије (генетике и ембриологије), живот човека као биолошког индивидуума почиње од момента спајања нуклеуса мушке и женске полне ћелије и образовања јединственог нуклеуса, који садржи непоновљиви генетички материјал“.
Међутим, још су одлуке Васељенских сабора потврдиле: човек стиче душу још од момента зачећа. Василије Велики, који је живео у IV-V веку тврди: „Онај, ко умишљено погуби плод зачет у утроби, судиће се као за убиство.“ Јован Златоусти пише о томе, да је утробно чедоуморство „нешто горе од убиства... јер овде се не умртвљује рођен, већ се самом рођењу поставља запрека“.
Савремени истраживач И. Силуанова: „Хришћанско „не“ абортусима је једнозначно и темељно. Православно богословље претпоставља, да се при решавању сложених природних питања „на прво место издиже сам живот оснивача Хришћанства као оваплоћени идеал савршеног пута ка спасењу“. На том плану, Благовести Архангела Гаврила Марији: „Радуј се, благодатна! Господ је са тобом; благословена Ти међу женама“, представља симболички израз хришћанског схватања почетка људског живота“.
На тај начин све манипулације над бићем које се у утроби развија су - душегубне.
Симболика: бука око ембрио-терапије подигла се после телевизијске емисије, која је због нечега приказана на Божић. А врхунац скандала је дошао 11. јануара 1996. године. То јест, на дан помена деци, коју је побио Ирод.
Уместан је цитат из дела савременог Православног истраживача: „Најдемонскији и најзлослутнији карактер стиче приношење на жртву Молоху и Ваалу сопствене деце у једном народу, којем је било поверено обећање о Искупитељу, долазећем из његове средине, од семена његова.“
По мишљењу Светих Отаца, ђаво, који зна за обећање дато Авраму, подучио је фараона да побије првенчад израиљску, да не би могао да се појави ослободилац Јевреја из египатског ропства.
Исто тако је Сатана навео Ирода да лиши живота 14.000 деце у Витлејему, у нади да ће погубити Рођеног од Дјеве.
Из истог разлога мрзитељ спасења најбрижније се старао и о навођењу на зло Јевреја да служе Молоху и Ваалу, који су од њих захтевали да приносе на жртву сопствену децу.
У препредености савремене науке избија истински мистични смисао. Карактеристично је да су слуге Ваала не само приносиле људске жртве, већ су и сматране лекарима. По речима архимандрута Никифора, „Велзевул, који је у Светом Евангелију назван кнезом демонским (Мк.3,22), сматрао се у Акарону господарем мува, а такође и покровитељем лекарске науке“.
Сада је Богоизабрање прешло од јеврејског народа на Православне, од Грка до Руса. По речима глинских стараца, који су тумачили једно од старозаветних пророчанстава, управо ће се из руског народа, у последњим временима, наћи благоверни Цар. Онај, који ће за извесно време да задржи долазак антихристов. Зато геноцид против Руса, с једне стране, као и селекциони рад на довођењу натчовека-антихриста - са друге, носе истинско апокалиптичко значење. (Напомена: Мање колевки, више гробова! Кривуља наталитета иде надоле, а смртности - нагоре. Кад се ставе једна на другу, те линије формирају крст. Он подсећа на крст, на којем су распели Светог Андреју Првозванога. Стравична симболика!)
Из књиге "Западни пут у апокалипсу"
Јурија Воробјовског
Погледати чланак:
У Холандији на ТВ већ пробају "људетину"
Jedno je sigurno: po coveka je svet krenuo naopacke, a gde ce stici ako se niko razuman ne nadje, jos uvek nije jasno...
Ne umem ništa pametno napisati, sve ovo je previše šokantno.
Evo samo dve mudrosti naučnika:
Jednostavna ćelija je toliko kompleksna da ne možemo od toga da polazimo da se to slučajno desilo.
Michael Denton biolog
Prvi gutljaj iz čaše zvane „prirodna nauka” napravi te ateistom - ali na dnu čaše čekaće te Bog.
Werner Heisenberg (1901-1976) fizičar
Pre ili kasnije, svako shvati da On postoji, ali dao nam je slobodu da donosimo odluke kao razumna bića. Mi odlučujemo, mi smo grešni.
Samo ne znam šta da mislim o dobrovoljnom zaveštavanju organa radi spašavanja života, da li to mešanje u volju Božju?
Нема мудрости у нашим делима,
ако бих веровао
да ли би то вредело
и било боље по човечанство,
сенка светлости што пада пред мрак
жалосно
Хвала на подсећању
uuuuuuuu mnogo teksta za citanje pred spavanje :D Zato bez komentara na post samo ostavljam pozdravciccc !
*меркур
Подсетила си ме на речи Светога Писма: Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога. Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног. (Пс.14,2-3)
*нена58
Проблем који се јавља код завештања органа је следећи: они се сада почињу узимати док је човек у стању коме, а то значи још увек у животу, јер престанак рада мозга није престанак и живота. Човек умире кад престане да ради срце, а не мозак. Друга ствар је да се донирани органи - наплаћују! Трећа: име донатора се најчешће не зна.
*крилаанђела
проблем је што све више из наших дела нестаје осећај одговорности, спремности да признамо грешку и да праштамо. Данас се велича људски его, то видимо све више и више, чак и сами томе аплаудирамо; али само ако нас нечији его не дотиче. А неће ли, питање је? Исто као и наш неког. Но, шта онда? Мржња, наравно. Увек је други крив - по Егоизму.
Поздрав, Крилце! :)
*несуђена
А ја мислила да ноћобдијка има времена. :)
Грлим! :)