Понедељак, Фебруар 11, 2013
Док Шива плеше
Слика са нета
Пре неколико година, у просторијама одељења за астрономију опште физике Академије наука СССР-а, почела је занимљива кампања. Упркос светским научним тенденцијама размах отаџбинске психотронике је осуђен као лажно научан. Иницијатор прогона уперених против неортодоксних физичара постао је санктпетроградски научник Евгениј Александров. Блиски рођак бившег председника совјетске Академије наука, он је, по нашим подацима, заједно са академицима Патроном и Глушком, сачињавао језгро најпосвећенијих људи у тајне психотронике.
Чудно, зар не? Али још чуднијим ће се показати резултати борбе, која је, на први поглед, била најобичнији разлаз двеју научних школа.
Пред нама је решење Комитета за науку и технологију врховног совјета СССР-а, које жигоше псеудоистраживања. Датирано је с четвртим јулом 1991. године. Читамо и запањујемо се!
Испоставља се да су „наивни“ сарадници КГБ-а, министарства атомске енергије и министарства одбране, на глупости узели и проћердали пола милијарде предреформских рубаља. Наравно, именоване организације, и поред најбоље воље, не можеш окривити за наивност. Дакле, клан из академије, на чијем челу се налази Александров, позван је да свесно искомпромитује истраживања, која су била задобила најшири размах. Али, са каквим циљем?
Одговор на то питање, у извесној мери, даје следећа причица.
Године 1987. на сто премијера Николаја Ришкова легла је обимна хрпа папира. То је био програм разраде психотехнологије. Предлагало се њено коришћење у народној привреди, у војним системима дистанционог управљања. У последњем делу говорило се о формирању средстава управљања психофизичким саставом човека и утицаја на механизам предузетих одлука. Рок испуњења програма одређен је на четири године.
Диригент, који је покушао да психотронске фрулице усложи у оркестар, био је генерал Ханцеверов. Он је предложио да се формира систем у циљу обезбеђења социјалне контроле и одбране правног поретка.
Говори Ф. Ханцеверов: „Ришков је одобрио идеју. Био је оформљен научни савет на челу са академиком Котељњиковим. Одмах су отпочеле чудновате ствари. Под изговором државне тајне, савет се сакрио у дубоку илегалу и није радио ништа. Затим је Ришков поново дао наредбу да се позабавимо истим проблемом, али опет је све стављено под лед. Разлог: опирање одређеног дела елитних академских кругова.“
Једна верзија: неке научне структуре труде се да одбране своје монополе на специфична знања повезана са утицајем на понашање човека. Они ни изблиза нису заинтересовани да закључци сличних истраживања исконтролисаних лабораторија излете у орбиту државних програма. Пример те борбе, судећи по свему, је и историја са учешћем Александрова и Ханцеверова. Разумљиво је да су у тој борби они представљали различите силе.
Војска и екстрасенси
В. Кањука: „На основу истраживања нашег центра, било је подигнуто најмање седам војних индустријских комплекса. У њима су покушали ове идеје отелотворити у металу. Такви радови, на пример, вршени су у Кијеву у фабрици „Арсенал“.
В. Седлецки: „Сличним проблемима бавио се и кијевски институт за обраду материјала. Биогенератори су произвођени у фабрици „Октава“. Аутор једне од израђених макета био сам и сам. Ти радови су завршени у августу 1990. године. Експерименти су вршени на животињама. Касније, по мојим подацима, на високо плаћеним добровољцима.“
В. Кањука: „Испочетка су наш центар покушали да увуку у извршење конкретних задатака сумњивог садржаја, који су одговарали, на пример, интересима неких руководилаца ЦККПСС. Када код нас та ствар није прошла, прецртани смо. У моменту прекида програма, убрзаног смрћу академика Глушка, већ су формиране паралелне структуре, које је требало да нас замене. Очито, они су били подобнији.“
За разлику од генерала Ханцеверова, који говори о одсуству координираног рада, доктор Кањука стално упућује на неки јединствени центар. Где се он налази до сада нисмо открили. Али могуће је да је управо он засметао генералу да координациони центар употреби у корист војног комплекса. Уосталом, ускоро после овог неуспелог покушаја, Фирјас Рахимович Ханцеверов је пензионисан.
Вратимо се одлуци комитета врховног совјета на иницијативу Е. Александрова. Списак израђивача психотехнологије упућује на институт за обраду материјала Украјине. Његов руководилац је академик Трефилов.
Идемо даље. Одељење теоретских питања за пројектовање логичних језика ради потреба специјалне пропаганде ради у оквиру академије. На његовом челу је доктор техничких наука Ернест Андријанкин. Тај учени човек је руководио програмом психолошког утицаја на противника, што је наставак наших авганистанских проблема. У разговору са нама, он је овако формулисао свој кредо: „Чему пуцати – боље утицати!“ Сматра да постојећи резултати могу бити искоришћени у борби, не само са војском противника, већ и са мафијом. (Напомена: Тек напустивши ту кућу у улици Весњина, недалеко од здања министарства иностраних послова, одједном сам се сетио чудног анонимног документа, који ми је пре неколико година допао руку. У њему се тврдило да је група ентузијаста, међу њима Андријанкин, Медељанковски (то презиме сусрећемо овде већ трећи пут) и још неки, начинила психотронски генератор. Он је монтиран у улици Весњина. Као учесници тајног програма помињу се, такође, Ален Чумак и Џуна Давидашвили.)
Оружја будућности
Следећа организација са списка: „Лабораторија микролептонских технологија“. На њеном челу је Анатолиј Охатрин. Радио је под руководством академика Крољева са космичких програма (опет космос), конструктор генерације биогенератора. Један од њих демонстрирали су нам у скромном подруму, где се налази лабораторија. Апарат је способан да утиче на биоенергетске карактеристике конкретног човека. Невелик стони прибор делује на растојању и по избору. Бујице микролептонских честица убацују се у организам изабраног бића помешане у специјалној капсули.
Какве су то твари? Зависи од тога ко влада апаратуром. (Напомена: Коришћење тајних знања забрињава. Директор института психотронике у Москви, А. Кочуров, навео је имена неколико организација које самостално развијају сличне пројекте. Међу њима државно-кооперативни центар „Лидар“. На саветовању у Кремљу 12. фебруара 1993. године говорио је бивши министар одбране В. Бараников. Примећен је одлив мозгова у криминалне структуре. Министарство располаже информацијом о томе да је у тој средини испољен интерес за фармаколошка средства, која утичу на психу, за технологије хипнозе дугорочног програмирања човекове психе, за управљање понашањем и стањем човековим, за коришћење у криминалне циљеве лица која овладавају парапсихолошким особностима.)
По речима Анатолија Охатрина, године 1982., он је конструисао генератор који је на човека вршио веома негативан утицај.
„Где се сада налази?“
„Уништили смо га. Године 1982. први пут смо се осетили неугодно због деловања тога апарата на сву осталу апаратуру. Затим су отпочеле крајње непријатне ствари са здрављем наших сарадника. Испочетка се јављала оштра малаксалост, затим губитак логичног понашања, после тога губитак оријентације у простору, напокон - отказивање болесних органа. Изаћи из тог стања, између осталих и мени лчно, пошло је за руком са веома великим напором. Постало је јасно да генератори могу да постану средства уништења. Позивам све научнике, који се баве сличним питањима, да неизоставно прекину експерименте.“
Немало проналазача испробало је први психотронски удар на себи. Списак жртава отвара проналазач једног од првих биогенератора у нашој земљи – А. Берице Стаховски. Он је, уосталом, говорио да његов апарат може да се зове генератор само условно. У суштини, он је ретранслатор енергије из космоса.
Од тада, од шездесетих година, превремена и неочекивана смрт постигла је и многе друге. Међу њима је и професор Медељанковски, кога смо већ помињали у вези са биоенергетичаром Џуном.
Александар Черњецки, блиски познаник и колега Анатолија Охатрина, свесно је примио дозу зрачења, која је, с времена на време, стимулисала организам старијих људи. Међутим, његова смрт је, затим, наступила брзо и неочекивано. А. Охатрин сматра да је узрок те смрти био такође генератор.
Низ загонетних смрти дотакао се и западних психотроничара. На пример, десетак година раније умрла је читава једна група научника повезана са фирмом „Маркони“. Тврдило се да она учествује у психотронском програму са чаробним називом „Плава птица“.
Дакле, Вимал Даџибхај је пронађен мртав под мостом у Бристолу, Девид Сенс је погинуо од експлозије у сопственом аутомобилу, Роберт Гринхолд је неочекивано скочио са моста, Питер Пипел се отровао издувним гасовима из своје машине, Колин Фишер је умро од убода ножем, Анод Шарид је извршио самоубиство.
Како да се не подсетимо судбине доктора Фауста?
„Стекните знање и бићете као богови“ – тај првоначелни модел грехопада стално и стално понавља савремена наука. Лишена благодатног духовног ослонца, она не примећује да се налази у рукама главног космичког пародичара. И сваким сличним покушајем, она пародира Творца, све до моделирања космичких зрачења.
Шта даље? Казна је неотклоњива. Све научне идеје, чак и оне у које су се уздали као у носиоце бољитка и добра, претварају се у своју супротност – постају оружје истребљења. Пародија убија пародисту.
Директор московског института психотронике, А. Кучуров, сматра да су наше представе о изграђеним генераторима поља још увек веома примитивне. Зато своје смртоносно дејство оне могу да испоље потпуно непредвидљиво. Тим пре, тврди научник, зрачења тих машина пробијају својеврсне пролазе у паралелне, демонске светове, са свим последицама које отуда проистичу.
Већ познати програм „Аура“, кроз ове рупе пацијентима се неретко јављају сасвим чудновати гости. Једном се указала давно умрла жена; други прича да је за време сеансе себе видео са стране; трећи, да је у потпуности изгубио представу о времену. Он је прелетео на Тибет, општио тамо са неким нељудским бићима. Карактеристично је и то да, при расклапању и поправкама, генератор често изгуби своја својства. Зашто се то догађа немогуће је објаснити. Али једно је јасно: ту ствар уопште није у физици и није у механици – дејствује нека друга сила.
Аутори пројекта који се припрема у думи, као закон о биоетици, указују на опасност покушаја да се та снага искористи у злочиначке сврхе. Они директно указују на недопустивост коришћења генератора са циљем излечења помоћу метода и средстава окултно-мистичног и религијског порекла.
Авај! Званичан одговор владе од 25. септембра 1997. године изразио је одлучну несагласност са тако постављеним проблемом.
За Православног човека све то, као и рђава ангажованост наше владе, не захтева специјалан коментар.
Сан?
Могли бисмо и наставити списак радника психотронског програма о којем нас је известио документ врховног совјета СССР-а, али час је да подробније причамо и о поручиоцима.
Московски новинар И. Могила показује ми документ. „У бившем Совјетском Савезу, ја, Иван Сергејевич Качалин (и следи презиме још једног сарадника), пријавили смо откриће начина изазивања вештачког сна на растојању уз помоћ радио-таласа. Практичну помоћ у представљању открића пружио је генерал-пуковник авијације Владимир Николајевич Абрамов. Те исте инструменте два пута је испробао херој Совјетског Савеза, маршал авијације – Евгениј Јаковљевич Савицки.“
Идемо даље. Године 1973., у војној пошти 715902 града Новосибирска, уграђена је прва станица „Радио-сан“. Извршен је претходни експеримент. Резултати су били позитивни. На том документу стоје војни печати и грбови, печати академског института и потписи крупних научних ауторитета. Међу њима и академика Јурија Кобзарова, као и доктора физичко-математичких наука Е. Годика. Овде се, такође, тврди да у блок-шеми експеримента „Радио-сан“ постоји надзвучни генератор, чији импулси изазивају акустична таласања у мозгу. Снага постројења омогућава обраду града површине од око 100 км², чији сви житељи могу запасти у дубок „радио-сан“. Узгредни резултат деловања постројења је мутација у ћелијама организама.
Звуци ужаса
Године 1929., у лондонском позоришту „Лирик“, поставили су једну историјску драму. Аутори су хтели да изазову код гледалаца посебне емоције. Своје невоље поделили су са познатим физичарем Робертом Вудом. Он је предложио да искористе акустични ефект, који до тада људско уво није чуло – талас звука који испушта гигантска цев. На премијери, ова цев је изазвала чудовишну резонансу: дрхтала су стакла, брујали лустери, тресла се читава зграда. Публику је захватио ужас. Почела је паника. Спектакл је прекинут. Вуда су оптужили за магију. Уосталом, не без разлога.
Тих година, два научника из Немачке и Италије нашли су решење проблема невидиљивог утицаја на психу, али на други начин. М. фон Арден и Ф. Кацамали користили су, не суперниске, већ супервисоке фреквенције. Међутим, ускоро, саопштавају руски истраживачи М. Гуртовој и И. Винокуров, колеге су прекинуле преписку. Примену њихових радова су забранили лично Хитлер и Мусолини. Они су знали шта даје власт над масом. Постао је надљудски задатак многократно појачати њихове резултате.
Продор на Исток и продор Далеког истока
У престоницу Тибета 1938. године поново нас преноси кино-хроника скинута са Аненербе-а. Промичу црно-бели кадрови. Будистички манастир. Монах приноси свакојутарњу жртву демонима, покровитељима жуте вере. Храни орлове људским лешевима. Демон Џамсеран, овенчан са пет лобања, биће задовољан. Служитељ медитира. Он замишља безгранично море крви, а у самој средини таласа, бронзану кору и на њој искеженог Џамсерана. У левој руци демон држи срце и бубреге непријатељске вере; под мишком стишће црвен кожни знамен.
Они који одбаце Бога Јединога, пре или касније поклониће се његовом противнику. На Тибету, атеистичка проповед Будина, изродила се у демонопоклоништво. Вековима касније, плашећи се тајни Истока, ка том истом бездану устремиће се и материјализам Запада.
По предању, први Далај Лама привукао је, ради зидања Ласе, пукове демона. Нису ли са њима искали везу градитељи хиљадугодишњег рајха?
Да се призову таква бића задужен је ритуални плес. Промичу црно-бели кадрови. Ритам, карактеристични покрети и учестаност дисања плесача, брушени су вековима. Сваки ударац палице продор је у онострано. Тамо води и звучна стазица монотоних мантри (молитава са одређеним скупом гласних звукова).
Ефекат мантре ефекат је акустичне резонансе. У Будизму, ученик који добије индивидуалну мантру, необично је послушан свом учитељу. А то је управо оно што треба.
У Берлину су са нестрпљењем очекивали извештај експедиције Аненербе. Аненербе значи наслеђе предака. Приметимо: наслеђе искључиво паганско и специфична познања ламајиста нису једини извор.
Ми смо већ говорили о највишем посвећенику црномагијских редова СС-а, Карлу Вилигуту. Његов древни род, из поколења у поколење, предавао је загонетне рунске таблице са неразумљивим словима. Сматрало се да су у њима шифрована древна знања пореклом директно од ђавола. У Аненербе-у су се заузели дешифровањем таблица. Неки истраживачи тврде да је један од резултата формирање тзв. техно-магијских апарата. Сачували су се цртежи, који описују њихов принцип деловања. На њима су представљене вихорне бујице честица (сада се оне називају торзионим пољима). Реч је, очито, била о неком пралику савремених психогенератора.
Подсетимо: У заједничком интервјуу датом са члановима секте АУМ Шинрикјо савремени конструктор торзионих генератора Е. Акимов тврдио је да су та поља материјални носиоци тзв. астралног света са његовим појавама, као што су: духови, левитација и слично. Ево, дакле, технотронског продора у демонски свет – тамо где обитава Џамсеран и њему слична бића.
А у архивским документима Аненербе-а подвлачи се да је утицај техно-магијских апарата усмериван пре свега на кристале воље, који се налазе негде у области хипофизе.
Осамдесетих година у совјетском академском часопису из серије „Кибернетика и медицина“, појавили су се чланци на тему психоистраживања професора-пуковника Георгија Богданова. Он је писао да се у мозгу налазе, од стране саме природе, изграђени кристали полупроводничких структура. Захваљујући тој биоелектроници, сачињеној од чврстих тела, могућ је пренос кодиране информације у мозак. Она изазива лик, представу визуелне асоцијације, акустичне и бихевиоралне реакције.
Можда и овде имамо посла са наслеђем Аненербе-а, које је постало доступно војним специјалистима земаља савезника из Другог светског рата.
МК-Ултра
Тајна историја је истинита историја. Подсетимо се да су изјаве оптужених о Аненербе-у изузете и склоњене од јавности још на самом Нирнбершком процесу. Можда су оптужени имали мало материјала?
„Ни издалека није тако!“, одговарају аутори књиге „Месијанско наслеђе“, која је изашла 1989. године у Њујорку. Аутори М. Бејџент, Р. Ли и Х. Линколн наводе запањујуће откриће једног од савезничких тужилаца. Испоставља се да су из докумената процеса свесно изузети, као забрањени, подаци о ритуалним и окултним аспектима Трећег рајха.
Симптоматично: На Нирнбершком процесу учествовао је и већ познати нам амерички психијатар Е. Камерон. Управо он је поднео извештај о психичком стању једног од најзагонетнијих личности нацистичке Немачке – Рудолфа Хеса. Мало касније, тврде руски истраживачи И. Винокуров и Г. Гуртовој, још један учесник процеса, Ален Далес, поставши шефом америчке обавештајне службе, укључио је Камерона у тајни пројекат ЦИА-е. Он се звао „МК-Ултра“ (ултра-мозговна контрола). (Напомена: Највиши задатак, који надвисује могућности психотронике као такве, Ален Далас формулисао је на следећи начин: „Посејавши у Русији хаос, ми ћемо неприметно да заменимо њихове вредности за лажне, и примораћемо их да поверују у те лажне вредности. На који начин? Пронаћи ћемо своје истомишљенике, своје помоћнике и савезнике у самој Русији. Епизода за епизодом, одиграће се по својим размерама грандиозна трагедија пропасти најнепокорнијег народа на земљи коначним непоправљивим разграђењем његове самосвести. Из књижевности и уметности, на пример, ми ћемо постепено да изопштимо њихову социјалну суштину. Осамићемо уметнике, протераћемо из њих потребу да се баве сликањем и истраживањем оних процеса, који произилазе из дубине народних маса. Књижевност, позоришта, биоскопи све ће представљати и прослављати најнижа људска осећања. Ми ћемо на сваки начин подржавати и подизати тзв. ауторе, који ће усађивати и продубљивати у човекову свест култ секса, насиља, садизма, издаје – једном речју култ било какве извитоперености. Част и вреност ће бити исмејани и постати непотребни. Претворити се у заостатак прошлости. Лупештво и силу, лаж и превару, пијанство и наркоманију, страх и безосећајност, издају, нездрав национализам, непријатељство народа, пре свега непријатељство и мржњу према руском народу – све то ћемо вешто и неприметно да учинимо култним. И само мали број људи схватиће или погодити шта се догађа, али такве људе ћемо поставити у беспомоћан положај. Бацићемо их на маргину. Пронаћи ћемо начин да их оптужимо и прогласимо одбаченима од осталог друштва.“)
Реч је била о испирању мозгова. Дакле, у Канади је Камерон стао на чело меморијалног института „Алана“. Ту фирму финансирала је ЦИА. Овде су, као експериментални кунићи, коришћени пацијенти који ништа о томе нису знали. На првом месту група најмање социјално заштићених. Међу њима фински емигрант Марти Коски. То је постало познато јавности 1977. године, када се у Њујорк тајмсу појавио раскринкавајући чланак. Из чланка је произилазило да су од 1957. до 1961. године најмање педесет Канађана постали жртве експеримента прања мозга. Председник САД, Картер, је пожурио да изјави како је са програмом „МК-Ултра“ свршено. Само десет година касније ЦИА је и сама признала исправност оптужби уперених против ње. Десетинама жртава, које су остале у животу, исплаћено је 750.000 $ одштете.
Симптоматична је могућност Камерона да се упозна са документима Аненербе-а. Судије су те документе сматрали апсолутно мистичним и забранили су увид јавности у њих још у току самог процеса у Нирнбергу.
Шивина музика сфера
Кажу да су савремене науке само остаци древних. То мишљење је спорно. Међутим, управо у древној мистичној традицији, таласним вибрационим методама утицаја на човекову свест додељује се првостепена улога. Многе паганске религије и култови принели су своја знања на олтар масонерије. Завиримо у савремену масонску енциклопедију Менли Хола. Светови Египта и Брамина су без сумње поимали фундаментално значење принципа вибро-терапије. Посредством песама и мантри, у којима се стављао нагласак на одређене самогласнике и сугласнике, они су подстицали узбуркане одговоре и помагали природи да обнови повређене зглобове и изгубљене органе. Управо те представе леже у основи древних мистичних легенди о познању изгубљене речи имена божјег. Сматрало се да онај ко позна и изрекне име божје, може задобити апсолутну силу и власт.
Веома занимљиве паралеле такође пружа питагорејска теорија музике небесних сфера. Тек је у последње време појашњено: свакој од планета Сунчевог система одговарају вибрације упоредиве са вибрационим карактеристикама различитих органа људског тела.
В. Кањука: „Улога вибрације о којој су говорили многи мистици, од Питагоре до Гурђијева, веома је сликовито изражена у далекоисточној изреци: „Док Шива плеше, свет постоји.“ , то јест, док многоруки бог твори таласање у природи – она је жива.“
Разумети та префињена колебања, овладати њима, ево задатка за машту посвећених! Данас се јавља нови окултизам. У окултисте спада и гуру кришнаиста, од кога ученици добијају јединичне мантре, својеврсни звучни тучак за свест. То су и руководиоци седељки неуро-лингвистичких програмирања. Они од жртава који им се обраћају формирају један потенцијално веома опасан слој становништва. Међу најопаснијима су творци високо-технолошког психотронског оружја, као и психо-хемичари, наследници средњовековне секте асасина, чији су чланови упућивани у „рај“ уз помоћ наркотика, као и психотроничари који су заробили Питагорину музику сфера у своје злослутне генераторе.
Без обзира на формирање информационог друштва, могућност да се образују затворени системи знања окултног типа остаје на снази. У њиховом темељу је крајња специјализација савремене науке. Баратати неким подацима добијају могућност само посвећени.
Психотроника је већ ушла у терминологију класификације наоружања различитих земаља, али правно она као да не постоји. Сазрело је питање о заштити човека у посебно префињеним сферама: духовној, психофизичкој, генетској. Настало је време да се психо-оружје смести у исти кош са другим видовима оружја масовног уништења. Куцнуо је час да се та тема пренесе са равни занимања љубитеља егзотике на раван насушних проблема. Злослутни пројекти су све зрелији. Претворити незадовољника у послушног потчовека, а за надзорника такође поставити послушног, али агресивног супермена. Формирање такве психо-јерархије је актуелно, јер савремени свет лишава људе најјачих идеалистичких мотивација и поступака.
Опрезно! Психотроника може да постане последња карта за идеологију која је исцрпљена, или за режим који губи легитимност. Управо зато, час је да се проговори о односу те области са самом врхушком пирамиде власти.
Из књиге "Западни пут у апокалипсу"
Јуриј Воробјовски
Čeprkanje po glavama ljudi, čeprkanje po majci prirodi. Igre od kojih se običan čovek može naježiti, jer svesno nas ti kvazinaučnici vode u propast. Zaboravljaju, pri tom, da ni oni neće biti spaseni, kada se priroda okrene protiv nas, a ljudi-roboti "pogube" neke šrafiće.
*роксана
Не само по главама, већ и по крви. Настављају оно што је Хитлер започео за њих. Сада се на основу крви одређује "класа" и "раса" људи. Ми можемо само да наслутимо какав нас ужас чека, о чему су Свети Оци давно рекли.
Не знам драга, шта бих написала.
Можемо се уздати само у милостивог Бога.
mediterraneo
mila ptice pricalice moje je mišljenje da psihotronika nemože biti zloupotrebljena jer je izvesno ,što i tesla tvrdi ,da je uvek u čoveku delić božje iskre-savesti-prenete hristovom žrtvom putem koje se ljudima upućuje pomoć nebeskih bića ,anđelau odlučnim trenutcima iskušenja.tako da ljudi ne mogu propasti već jesu samim tim superiorni ,uz jedinu jevanđeosku poruku "neka vam bude po veri vašoj".
*нена58
Ова књига је објављена 2000. године и постала је раритет. Ако је ово било тада, замислимо само докле се стигло? Уосталом, психотронско оружје се већ примењује (књига сведочи о томе). Уосталом, снимљен је и филм према истинитим догађајима, који говори о том начину ратовања: The Men Who Stare at Goats (2009)- Човек који буљи у козе
Само на први поглед изгледа смешан...
The Men Who Stare at Goats (прим. прев. Човек који буљи у козе) је књига Jon Ronsona о истраживању армије САД-а New Age концепта и потенцијалне војне употребе паранормалних активности. Наслов књиге се односи на покушај убијања козе само гледањем/зурењем у њу.
Књига истражује везу између војних програма који се баве паранормалним и психолошких техникама које се користе у рату против тероризма данас. Књига прати еволуцију ових прикривених активности у војсци САД-а, у последњих 30 година, и открива како су и даље активне и у употреби, како у самим Сједињеним Америчким Државама тако и свуда где се боре америчке јединице (Ирак и Авганистан.) Књига истражује употребу ових активности од програма за децу Barney the Dinosaur, преко кријумчарења 100 коза у командни центар специјалних јединица Форт Браг у Северној Каролини, па све до повезаности америчке војске са масовним самоубиством новог религијског покрета из Сан Дијега.
Филм базиран на књизи, у главној улози Џорџ Клуни, је у продукцији Winchaster, BBC Films и Mandate Pictures. Grant Heslov је режисер. Играју још Ewan McGregor, Kevin Spacey, Jeff Bridges и Robert Patric. Радња филма се одвија у Ираку и говори о Бобу Вилтону (глуми га МекГрегор), репортеру који случајно долази до приче живота када упознаје Лyн Касадија (глуми га Клуни), који тврди да је бивши припадник специјалне (паранормалне) јединице војске који је реактивиран после догађаја од 11. септембра. Бриџис ће играти лик Била Дјангоа, оснивача овог специјалног програма, као и Лyновог ментора. Спејси ће играти Лари Хупера, бившег припадника исте те специјалне јединице који сада води затворски камп у Ираку.
*медитеранео
Постоји огромна разлика између једног и другог. Тесла је то знао, јер није хтео да своје откриће остави људима. Уосталом, Христос је оставио својим ученицима у наук како се долази у Царство небесно. То нема везе са овим квазинаучним насилништвом над душом.
Како иначе објаснити психотронику која се користи у ратне сврхе?
Поздрав, Медитеранео!