Уторак, Фебруар 26, 2013
Цена
Пролазио је данима поред ње и жудња у њему је расла. Почео је да вреба и осматра, и кад се указала прва прилика - украо ју је! Потом, скривен у сенци, раствори дланове да је погледа.
Изгледала је тако мала, а опет тако несместива у његов горући поглед. Међутим, кад хтеде да је понесе примети нешто: његова кућа је тако дивно уређена и, да би је унео, морао је најпре нечега да се реши. Погледао је још једном украдену ствар и крену без освртања, остављајући на месту злочина свој образ. Но, пред кућом деси се следеће: без образа га нико није препознао.
У пратњи два униформисана лица, преселише га међу једнако изгубљене.
Аутор: причалица Јелена Јергић
Бора Дугић: A Momentum (Трен)
Za većinu nas prevelika cena, za neke "odabrane", one koji su se verovatno bez obraza i rodili, prava sitnica.
*роксана
Сад размишљам: како знати не мешати боје, знајући да свет није ни црно-бели, али ни ружичасти? :) Бацила си ме у размишљање, драга Роксана. :)
Грлим!
*биливер
Поздрав блогерки чије се избивање приметило! :)
Машем радосно! :)
Како ће сад пред огледало?
Ако га не може познати свет то је мали проблем; ако не може препознати себе то је страховит проблем, и најтежа робија.
*Јанакис
Но ја сам под огледањем више подразумевала огледање у очима других. Тад себе, у погледу других, човек најбоље види, зар не? Зато људи и беже од оних који их узимају у уста, а можда не би требало, без обзира ко су и какви су, јер и ми њих гледамо нашим погледом и меримо.