Среда, Децембар 09, 2015

Пузологично посматрање

 

Слика преузета са: caricatura.ru




Поједини људи
Понос духа сузе,
Па до неке среће
Могу да допузе.

Допузе до плата
И до масних звања,
До власти, узура,
Наименовања.

Допузе до гроба
И господства сјајна,
Допузе до двора,
До златних колајна.

Пак се онда шире
С накићеним грудима.
То се тако може
Појединим људима.

Ал' народ ниједан
До највеће среће
Допузио досад није,
Па ни одсад неће.


Ј.Ј.Змај (1884)

 

[Одговори]

Сваки пут изнова ме одушеви мудрост чика Јове. Хвала :-)

Comment by cy3a (12/10/2015 23:33)

[Одговори]

Указао нам чика Јова још ономад чега да се чувамо.
Поздрав, драга Сузо.

Comment by pricalica (12/11/2015 00:18)

[Одговори]

Само што народа као народа и нема јер су вриједности које су биле везивно ткиво међу људима разорене. Сада су то појединци, који било да пузе (а пузање смо усавршили до неслућених размера) или се дерњају уаааа, тек ради дерњања, имају једино у виду лични интерес (профит). Народ више нико и не покушава до било чега да доведа (а о срећи и да не говоримо), заправо народ више нико нема ни у виду. Лични циљ царује, и сва средства су оправдана. Отуда су дилери, тајкуни, стралете, убице, финансијски манипулатори, ратни и послератни профитери предмет дивљења и уважавања.

Comment by Јанакис (12/11/2015 15:05)

[Одговори]

Записао си, Јанакисе, све моје мисли које ми се врзмају по глави, и имала бих само једно да додам: све ово је узрок нашег пада и осипања и у миру и у рату. Само враћање моралним вредностима, вери и, како рече Владика Данило - монархији, услов је опстанка Срба и Србије.

Comment by pricalica (12/11/2015 15:33)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме