Среда, Фебруар 24, 2010
Дечачки бисери
- Тата! – пожали се дечак оцу пред спавање. – Зашто све твоје приче почињу различито: „У једном царству...“ или „Некада давно...“, а завршавају исто: „Хр – рр – рр...“?
Учитељ географије упита Бору да ли он нешто зна о Панамском каналу.
- Не – одговори Бора – на нашем телевизору нема таквог канала.
На часу хемије:
- Реци ми, Мишо, које се твари не растварају у води?
На то ће Миша без оклевања:
- Рибе!
- Па, сине, покажи ми свеску, да видим шта нам носиш из школе.
- Ништа нарочито, само једну двојку.
- Само једну?
- Не брини, тата, сутра ћу добити још једну.
Поздрав :)))))))))
Lepo si me nasmejala :)
Pozdrav!
*сањарења
Баш ми је мило, мила. Наставићемо се и јопет, дао Бог. ***
*весела
Ако сам, нека сам, задовољство ми је. Поздрав, Веселице!***
Pogodi me,baš je ovo za ja..Pozdrav
ahahhaa, strava :)) ono za ribe je vrhunski :)))
pozdrav veliki, svrati na tortu kod mene na blog ;) :***
biser do bisera. divna niska smeha
Prijatno!
Ha,ha, istina ziva, deca ne znaju da foliraju!
"Ovo je moj sin!"
Od prve do poslednje reci, i mnogo vise od toga:))))
Preslatki su sta god da kazu.
*полууспаванка
И занимљиво је да се њима на томе не замера, док одрасли већ нису такви. Заборављамо се, хе, хе.***
*каспер
Онда је вама баш забавно, хе, хе. Поздрав, драга!***