Среда, Март 04, 2009
Крунољубац
. . .
(Све слике, прилике и илустрације су, ради потребе визуелног приказивања Причалицине приче, позајмљене са нета и истој прилагођене)
Pričalice bona noćas mi ova slova previše blješte da bih priču mogla da pročitam...gdje nađe ovu crvenu kad nije crveno slovo?:)
pročitaću je sutra, odmorna, kao što i inače pročitam sve što napišeš.
Eh, kad bi stvarno sve bilo jednostavno kao u bajkama....
Prelepa prica, i poucna, kao i sve sto ti napises:))
:)))))
ne znam šta da ti kažem. očekivala sam ovakav završetak, a opet, samo ti umeš da na ovakav način oplemeniš. podučiš. podsetiš
Prijatno!
Mnoge su srvari preteske za nas! Bogu hvala, krunu nikad nosila nisam! (Naravno, krunu u onom prenosnom smislu) Hm.....ni u bukvalnom nisam :)))
Riječ kosti nema ali ..., prave riječi od srca, jednostavne i razložne sjajnije su od najsvjetlijeg bojnog oružja.
pozdrav pričalice ovolike su mi oči 8)
*донна
БонаДонна увек као мелем; е тако ми пријају твоји доласци.
Ево, примила сам к знању и од сада ћем да пазим како пишем.
Поздрав, бона!***
*каспер
Још како може да све буде и лепше него у бајкама, али људи то сами искомпликују, па але пирују око нас. Стати али ногом за врат па да видиш чуда! Поздрав, Каспер!*
*анам
Јел да да је, хе, хе...
*сањарења
То! Управо то и тражим у њима, ту скривену поуку тако потребну. Браво, мила!*
*Шуле
Тако бих била рада знати чему се смешкаш, Шуле? Мада, смех ти је прилично заразан, морам то признати.***
*домаћица
Е а видиш ја када почнем - имам нешто, али ретко кад буде како замислим; већма се и сама изненадим од куда долази причама њихов КРАЈ. Поздрав!*
*Пинокио
Ма да, велике су то обавезе а и некако тера људе, а привлачи мане. Поздрав, Пинокио!*
Un stvari svi smo u nekoj bajci,
a kakva je ,
zavisi od nas....
hmmmm... uglavnom:)))
*мандрак
Нећем више, Драги драги приповедачу. Хвала што си ми рекао, јер: ја се опскрбих црвеном бојом, па би ми могао лако загинути на блогу, не дао Бог. Велики ти поздрав!***
*анам
Управо, АнаМ! Све је присутно у нашем животу, сви елементи, а од нас зависи ком крају ћемо стићи.
Краљ ко краљ - ни на шта не мисли толико колико на круну, све док се не деси неки нимало краљевски стицај околности у коме дође до закључка да је та круна претешка за његову главу. Само, мало је таквих краљева, али мало и оваквих сиротана који ће направити галиматијас (је л` да да је ово баш згодна реч за ову згоду?) у краљевској глави.
Прича као и све Причалицине приче - држи пажњу од почетка до краја, доноси мудрост и радује срце :-)
Ви
Права реч, драга Ви!*
Да, треба да се деси нешто, па да схватимо колико смо велики или мали у жељама. Љубим.
Opet se umorne oči moje bune. Hajd zamisliću da sam pročitala i klimnuti glavom:)
No, to smo se već dogovorile.
Volim da svratim na ovo parče tvog (w)eba.
Pričalice, bona
*донна
Јесмо, бона, нема да бригаш. Само да видим који оно лек треба да попијем против заборављања, хе, хе. Грлим те пуно.