Прозвана из Домаћицине кухиње, ево шта је Причалица припремила:

О, да није лабудова!

Кад бих се ја, мили мој, љубави научила?

И докле би потрага твоја трајала за мном, и моја за тобом, да наше чамце нису лабудови наткрилили?

А прошло је, још колико је година прошло, у тражењу нашем.

Па ипак, зборано време са ињем у коси и намрштених веђа није се могло дотаћи нашег прамца.

А тражили су нас, баш нас и нама су били у сусрет послати; знали смо то чим су нам се погледи срели.

Јер знали смо, о, још како смо знали, да лабудови нису тек лабудови.

Да наша љубав мора њиховој да сличи.

Да се убели; удостоји.

И бол, оштрицом својом, начини нам белег, како ти не би изгубио мене, нити ја тебе.

И спознасмо Ону за којом жудисмо.

Отада наши чамци више не плове.

Као ни наши лабудови.

Сада нам крила позајмљују, док наша не израсту.

За пут, последњи који нам предстоји.

Где Љубав пребива – тамо је место нашег пристанка.

Вечност, лука је наша.

Знам да си уморан.

Знам да си се путева заситио.

Стога не брини што крила твоја никако да порасту.

Има ко ће, вољени мој, да те на крилима понесе.

Неко ко себе даје за тебе...

Волећи те више од самог живота!

* * *

А сада, по рецепту драге нам Домаћице, прозивам следећих 5 учесника за нових 5 радова на тему "Љубавно писмо":

1) несаница

2) грлица

3) мандрак72

4) зубовић

5) cicilly

п.с.: Само да додам да сам слику-рам позајмила са нета.