Понедељак, Мај 02, 2011
Док чекам ти мисли
Понекад и не знам шта пре да ти пишем.
Одакле да почнем, где да те пронађем?
Опет са уздахом почињем да дишем
Све док вече чекам, да са сунцем зађем,
Тражећи ти речи, што могу ти рећи
Оно што ми ћутња подмудрује тихо.
Кад мислим о теби, ја маштам о Срећи,
Јер на Срећу мене не подсети нико,
Као речи твоје, топле, увек с вером,
Да сутра је боље нег` јуче и данас.
Појавиш се тихо, и кажеш са мером:
За свет има наде, кад има је за нас.
Где још да постојим, сем у лепој мисли,
С чајем док их машташ, те јутарње, прве,
Онда док смо стварност у Светлост потисли,
Пре него што бриге скупе ти обрве.
Имаш нешто јако да причаш ми пуно.
Одавно ти стоји на језика врху.
Чекам да изникне Истине ти зрно,
Да пронађем онда овој песми сврху.
Мислиш да је лако замислити песму,
Чекајући мисли твоје да потеку,
Да истину кажеш, да отвориш Чесму,
Осећања твоја да скупе у реку.
А има их много. Мисли ти се роје.
Осмеси ти мали све о њима зборе.
Док чекам ти вече, наше бројим боје,
Речи да искраду, Срећу да ти створе.
Милан Бабић
Lep izbor.
A posebno mi se dopada sličica.
Pozdrav
Odlican izbor! Pozdrav za moju pricalicu.
Jako lepa pesmica. Prelepa. Bas za laku noc :)
Kada bih umela ovako da pisem, gde mi bio kraj?:))
Pozdrav, dragoj mi pricalici!
*Јанакис
Хвала, Јанакис. А сликица је посебно бирана уз песму, јер је тако требало. Поздрав. ***
*тањана
Поздрав и теби и анђелку милом и хвала на читању. Значи!:)))
*бихепи
Кад моја девојчица тако каже, онда сам још радоснија. :))) А је л` да да лепо пише? Како и да не пише, кад му душа миром мирише. :)))
Љуби милу девојчицу.:)))
kao da je miris prolećnog cveća ispunio vazduh...
hvala autoru i tebi koja umeš da izabereš
Prijatno!
*домаћица
Баш тако, најдража Домаћице. Његова душица је сва цветна и пролећем мирише. И било је немогуће одолети и неподелити ту лепоту са причољупцима. Љубим те!:)))