Четвртак, Новембар 20, 2008
У освит зоре
*
У освит зоре, док спава река,
поље и мрак каменим сном,
поћи ћу негде, негде далеко
за меком травом и погледом.
*
Желећу јутра твога зору,
ону што свиће у твојој жељи,
и жарке птице блистава пера
да живот буде сјајнији, бељи.
*
Желећу да стигнем на крај света,
тамо где крајева нема више,
где нема таме, где светлост живи
и где на љубав све мирише.
*
Теби ћу рећи, и ником другом,
куда ћу поћи кад заспи мрак,
када засветли и јаче заблиста
живота мога трептави зрак.
*
Теби ћу рећи јер ти си моја
тама, и освит, и светлост дневна...
ка теби идем, ма куда ишла,
Љубави, жељо вечита, древна.
* * *
Шта једног песника чини Песником, питање је на које су многи покушали да дају одговор. И добили смо многе одговоре, сличне и различите, али никада исте, рекла бих. И овај мој ће, највероватније, бити још један у низу. Лично, сматрам да је Песник само она особа у чијој се поезији не само огледамо, већ се према њој тако и односимо – као према огледалу, спрам кога поправљамо и подешавамо лепоту која се не види а која је носилац лепоте која се види. А како је лепота, било спољашња или унутрашња, врло индивидуална и специфична у своме тражењу и изражају, отуда је и разумљиво да су нам и укуси, по питању првенаштва међу Песницима, као и о самом песништву – различити.
Све до скора ја сам била заљубљеник у оне Песнике, који су својим стиховима себе уткали у бесмртност. И, признајем, нисам била спремна на нове сусрете. Али путеви имају ту особину свечудности, да, ако им се препустите, могу да вас одведу на најчуднија раскршћа. На моју велику радост, на једном од њих, ја сам, дао Бог, имала ту част да се сретнем са Виолетом Милићевић, Песникињом и сестром у духу, а коју вам представих са песмом «У освит зоре», из њене првообјављене збирке песама «Трг чуда».
Разлог због кога се определих баш за ову песму, лежи у чињеници да је Песникиња успела да - кроз ове стихове - прикаже како је свака од љубави само преламање једне исте и нераздељиве Љубави. У њој се једнако огледа и телесни и духовни човек, а опет, неподељен унутар своје личности. А поврх свега, одише радошћу и тајновитошћу, одликама по којима се Љубав једино и препознаје. Јер, тајновитост је одлика блага које се скрива, док је радост стање онога ко успе да се благом окити.
А Трг чуда је био једино место, где су се могли срести, спојити и заживети, како Песник, тако Љубав, стихови, радост и - ја. У њега не морате да верујете, али на њега,свакако, рачунајте.
Divno!
Racunam :)
*ТијанаС
Нисам ни сумњала, драга, да ћеш нам се придружити. А ко би и могао Љубави да одоли?
Dopada mi se:)
*AnaM
Драго ми је, Ана.
Kako bi i moglo da mi se ne dopada:)
Виолета
Јелена душо моја
Да си причалица,јеси.То си потврдила и својим збирком прича.Да знаш дати и лепе коментаре потврђује и овај о песницима,о нашој драгој Виолети.Сви они који прате њен рад и који свраћају на њен Трг чуда да се освеже духовним мрвицама које се налазе у њеним предивним,топлим песмама,песмама пуним љубави,већ имају представу о њој и као човеку.А када неко,као ти и ја,имамо част да је и лично знамо и упознамо, морамо се захвалити Богу што нам је то и омогућио.Виолета,не само да
иде стазама наших познатих песника,већ крчи и нови пут како би те стазе проширила, и омогућила свим њеним поштоваоцима да дођу до ње.А сваки сусрет са њом и њеним стваралаштвом остаће незабораван.
pesnik je onaj ko govori rečima moje duše.
čija barka plovi po mojim osećajima.
a sudeći po ovoj pesmi, autor sigurno tu spada.
Prijatno!*
Мајке ми, бајка
Причалице, душо моја,ја сад само могу да растем и да се радујем после овако продуховљеног и надахнутог приказа и препоруке.
Кад ти нешто ставиш у причу, онда то личи на бајку. Таква је и слика коју си поставила, такав је и текст којим си пропратила моју песму.
Од срца ти хвала на оваквом доживљају,промоцији и препоруци.
Рећу ћу ти нешто и о овој песми, пошто си баш њу изабрала.:-)
Ова песма је настала кад сам имала четрнаест година. Послала сам је на конкурс "Дечјих новина" и била награђена. Награда је била- пут у Горњи Милановац, у редакцију мојих омиљених новина,што је за мене био велики догађај. На том скупу добила сам књиге и слаткише из "Такова", где се правила моја омиљена посластица - еуроблок.Том приликом дала сам и свој први интервју,за станицу "Београд 202", коју сам и то време најрадије и слушала, јер је та песма била један од два фаворита. Негде чувам тај тонски запис који су снимиле моје комшије...Ето, све саме лепе успомене везане за ову песму, коју си и ти богато наградила.
Хвала ти.
*АнаМ
Потписујем!
*Даца
Пред старијима и мудријима ћутим, јер говориш, мила, као из моје душе. Љубим те.
*домаћица
Још један одговор у низу, драга Домаћице. Хвала ти и на њему и на томе што делиш своје мишљење са нама осталима, када је песма у питању. А гостоваће нам Виолета, дао Бог, још на овом блогу и гостиће нас својим стиховима.
Пријатан дан и теби!
*Виолета
Па ти и јеси за бајку, радости! У сваком погледу. Дакле, нисам ништа погрешила - сведочиш ми.
*Виолета
Интересантно! Ето још више разлога да ми се допадне и да ми буде још блискија. Љубим.
Ja ću u potpunosti potpisati svoju seku, "pesnik je onaj ko govori rečima moje duše.
čija barka plovi po mojim osećajima."
Violetina pesma mi se veoma dopala, našla je put do moje duše.
Pesnik mora biti duša gostoprimljiva i široka, da ugosti sve te divne muze. Eto, nešto poput tvoje poznanice Violete, pa i pesma onda biva baš ovakva - lepršava i pevljiva.
Ave!
*tuzna
Хвала за звездице, радости!
*сањарења56
Као што рекох, тек ће се Виолета представљати, јер ово беше почетак изабран за увод, а она је већ далеко одмакла од њега...
*патос
Она и ЈЕСТЕ баш таква, какав је твој опис, патос. А и твој коментар смо додали низу. Хвала!
Изгледа ми као да сам је већ негдје прочитала али не знам гдје, подсјећа ме на Десанку Максимовић