Суви храст
Једног лепог дана ђаво се упути пред Господа, па му рече: „Ти си господар свега и свих док ја, јадничак, немам баш ништа. Дај ми нешто, дај ми да владам неким бар малим поседом.”
„Шта би ти волео да имаш?”, упитао га је Господ.
„Па, могао бих, на пример, да будем господар шуме”, одговори ђаво.
Карика која недостаје
Е, да. Размишљајући да ли да за наслов ставим Карика на крају, будући да некако верујем да је игра већ довршена, дође ми на ум да је ово, ипак, мој први пост на Генералној, па не би било у реду да почнем са крајем. А и ова позивница за игру ми се некако фино уклопила. С тим у вези, а поштујући правила игре, желим да се захвалим Домаћици (http://domacica.blog.rs/), то јест особи иза тог ника, која ми је позив и упутила и којој желим што скорији опоравак.
Ако сам добро пратила игру, мислим да је све `закувао` Пинокио (http://pinokio.blog.rs/). На њеном блогу прочитах неколико ствари по којима се препознах. Наиме, ни сама нисам љубитељ ланчаних игара типа `догодиће вам се нешто страшно` и, попут ње, и сама исте аутоматски прекидам одмах по приспећу. Понекад и одговорим пошиљаоцу, чисто да се не би поновило. И то би могла да буде једна од седам чињеница о мени. Оних преосталих шест би се могло сасвим оправдано подвести под – буба лења. Ем што је чињеница, ем је нешто са чиме се борим и покушавам да превладам.
Одабрати седам људи на крају поста је, мислим, најтежи део ове занимљиве игре, пре свега из разлога јер сам ја још увек `тазе` на овој блогосфери, а исто тако и оно неколико људи са којима се унеколико дописујем, махом су сви `играчи`. Стога бих узела себи за слободу и све оне намернике који би прочитали овај пост, а нису до сада играли – а играли би – уколико се осете прозванима, нека се наставе.А свима велики поздрав од Причалице!