Све у причама бива

- Оче, идем у госте код неког мог ближњег. То је посни дан, а он ће постављати мрсну храну. Ја постим. Шта ја да урадим а да га не увриједим? 

- Добро. Могу ли ја теби да поставим пар питања? 

Замисли да код тог твог ближњег долази гост исламске вјероисповјести; 

сигуран сам да му не би изнио свињетину. 

Што значи да њега поштује. 

Сад се запитај да ли тебе поштује! 

Твоју вјеру, твоју побожност, твој начин живота... 

Значи ли то да тебе уопште не поштује? 

А да не помињем то да је он Србин, Православац, крштен, слави славу, Божић... 

Не само да не поштује своју вјеру, него не поштује ни оне који се труде да живе по вјери. 

Ми можемо причати о неким давним временима, сиромашном народу, оскудици... Па кад дођеш код некога, а он има само комад сира и ништа више. 

О томе можемо раговарати. 

Данас човјек који дочекује госте углавном наручи или оде у маркет и купи намирнице... тако да му је сасвим свеједно да ли ће посно или мрсно. 

Вјеруј, више те поштује тако што купи кромпирушу, изнесе и људски каже да нема ништа друго посно, него да припреми царску трпезу и хоће да се покаже пред тобом кршећи све оно што је у теби, што те чини човјеком. 

Њему је битно да се он покаже, а за тебе га баш брига.

Кад зовемо госта, трудимо се да му буде лијепо, пријатно, угодно... жртвујемо се за то. 

Ако зовемо госта, а не поштујемо га... 

то је јако озбиљан поремећај. 

Тако, брате, потруди се да случајно не увриједиш домаћина који уопште не поштује ни тебе, ни себе... 

Само не знам како ћеш то да изведеш!

За почетак, почни прво да поштујеш себе... А себе ћеш поштовати тако што ће ти бити важније шта каже Бог него шта кажу људи.

о. Бојан Крстановић