Слика преузета са сајта: http://copypast.ru/2007/09/04/forfriend-1-skulptura_na_festivale_burning_mans_5_foto.html
Вучуревић није успео да се договори са градоначелником Дубровника око прекида рата како би народ из Требиња могао да обере маслине (због производње уља), већ му градоначелник рече:
- Нећу да преговарам са камионџијом! – што овај и беше по занимању.
После неколико дана, Вучуревић се сети тога и, будући да је време било топло, лето као сад, заврну све изворе пијаће воде за Дубровник. И док је било воде по самопослугама, Дубровчани су одолевали. Али са истеком седамдесет дана градоначелник завапи:
- Помагај, колега!
Вучуревић му одговори:
- Извини, мењам уље и филтер, немам времена. Јави се негде у новембру.
* * *
Кад су у Дубровнику угасили телефон Требињу (будући да је тамо била централа, док се у Требињу пуштала вода за Дубровник) и да би на неки начин доскочили Дубровчанима због прекида веза, у Требињу им заврну славину. Кад ево Дубровчана, долазе колима и са молбом:
- Хоћете ли да нам пустите воду?
На то им је одговорено:
- Нисте морали долазити. Могли сте јавити телефоном.
