Слика преузета са сајта: http://copypast.ru/2007/09/04/forfriend-1-skulptura_na_festivale_burning_mans_5_foto.html

 

Вучуревић није успео да се договори са градоначелником Дубровника око прекида рата како би народ из Требиња могао да обере маслине (због производње уља), већ му градоначелник рече:

- Нећу да преговарам са камионџијом! – што овај и беше по занимању.

После неколико дана, Вучуревић се сети тога и, будући да је време било топло, лето као сад, заврну све изворе пијаће воде за Дубровник. И док је било воде по самопослугама, Дубровчани су одолевали. Али са истеком седамдесет дана градоначелник завапи:

- Помагај, колега!

Вучуревић му одговори:

- Извини, мењам уље и филтер, немам времена. Јави се негде у новембру.

 

* * *

 

Кад су у Дубровнику угасили телефон Требињу (будући да је тамо била централа, док се у Требињу пуштала вода за Дубровник) и да би на неки начин доскочили Дубровчанима због прекида веза, у Требињу им заврну славину. Кад ево Дубровчана, долазе колима и са молбом:

- Хоћете ли да нам пустите воду?

На то им је одговорено:

- Нисте морали долазити. Могли сте јавити телефоном.