Среда, Јануар 09, 2013

Жетва

 

 

Свакога дана - сад већ годинама, не бирајући, насртао је на њега каменицама. Оне велике биле су тешке, а мање, пак, оштре, али свака је бачена да повреди или унесрећи онога кога није могао очима да види и чију је земљу желео пошто-пото да присвоји.

Страдалник је мирно трпео и одлагао каменице на једно неизвесно време. И онда, кад их се накупило, почео је да их ређа и уклапа. Ускоро почеше да се уздижу стубови, па један по један зид, таваница. Најпосле, дође ред и на кров. Но, у тренутку довршетка објекта - кад пред страдалником оста последња каменица, деси се нешто необично: кућа његовог комшије сруши се уз тресак. Правда, која све дотле би свезана у темељима, рашнира узе и чворове, разоткривајући пред светом криво и право.

И преселише кривца у новосаздани објекат, те забравивши за њим последњи преостали кам, оставише га да утамничен жање што је сејао.

 

Аутор: причалица Јелена Јергић

 

 

[Одговори]

Uzivala sam u tvojoj prici, a narocito mi je prijao video prilog...
Pozdrav!

Comment by merkur (01/09/2013 20:34)

[Одговори]

*меркур
Благодарим, радост ми је, дао Бог! Поздрав! :)

Comment by pricalica (01/09/2013 21:43)

[Одговори]

На страну поука и победа добра која је присутна у свакој твојој причи, оно што мене изнова одушевљава је МИР који избија из сваке написане реченице.

Comment by Јанакис (01/09/2013 22:13)

[Одговори]

Прича је одлична, све нам је од Бога, ако трпимо, Он нам је то наменио с разлогом.
Ето, ја грешница, страдалника бих помогла, али ни кривцу не бих никакво зло пожелела, ни то што му се десило у твојој причи.
Веровала бих да ће се он дозвати памети и покајати.
Није нам дато да схватимо путеве Господње.

Comment by nena58 (01/09/2013 22:24)

[Одговори]

I poruka i pouka. Svako zlo za neko dobro.
pozdrav

Comment by mandrak72 (01/10/2013 10:29)

[Одговори]

Свака твоја прича, без обзира што ми већ унапред очекујемо поуку и неку животну ситуацију, садржи и фактор изненађења (у овом случају то што је комшија, несрећник, оставши без крова на главом, ипак збринут, и то тако што није морао да се троши за нов објекат), ;-), али ми се у њима нарочито допада ово што је мудро констатовао Јанакис: "МИР који избија из сваке написане реченице".
То је мир који твоје читаоце и освешћује и теши у исто време.
Дивна прича (као и илустрација и фонт)!:-)

Comment by trunsmoitren (01/10/2013 14:02)

[Одговори]

Прича има лепу поуку али исто тако има доста питања о којима размишљам и на која немогу да нађем одговоре. Наравно, прича која у нама потстиче питања, јесте добра прича, па због тога Причалице, и овај мој коментар.
Нису ли за овакву „жетву“ једнако криви, како страдалник тако и комшија склон бацању „каменица“? Није ли толико трпљење и ћутање страдалника (вишегодишње каменовање) потстрех комшији да над њим чини кривду? Дали је сакупљање „каменица“ нека врста планиране освете. Ако није, чему онда страдалниково зидање новог страдалишта? Зашто је кривда толико чекала, и дали су обоје криви што је у толикој мери израсла? Дали има оправданих и неправданих страдања?

Каже један мудрац, да, „ако нас неко гађа лимуном, лимун треба узети и од њега направити лимунаду, и послужити оног ко вас је гађао“. Дали, кроз живот треба да сакупљамо и цедимо „лимунове“, док не сакупимо доста киселине и да је у име кривде, бацити некоме у очи? Дали је грех мањи, ако на „лимун“ одмах узвратимо „лимуном“ и тиме нападача спречимо да над нама почини велику неправду а њега заштитимо од „жетве“ описане у овој причи? Дали постоје мали и велики грехови? И, тако, свашта се нешто питам.

Comment by Песак (01/10/2013 15:23)

[Одговори]

*Јанакис
Ако је тако, Јанакисе, Богу нека је слава и хвала.
Мир Божји!
Христос се роди!

Comment by pricalica (01/10/2013 16:38)

[Одговори]

*нена58
По оној народној: Ко другоме јаму копа - сам у њу упада. Некоме помоћ, или лек, стигне пре него што упадне, а неком у рупи. Али важно је да помогне пре него што се одоцни.
Христос се роди!

Comment by pricalica (01/10/2013 16:42)

[Одговори]

*мандрак
Ако нам се нешто и учини зло, још пре морамо знати да ће Господ и то зло окренути на добро. Христос се роди, приповедачу!

Comment by pricalica (01/10/2013 16:44)

[Одговори]

*трунсмоитрен
Наш народ има дивне пословице, тако да их овде можемо применити неколике, између осталих и ову: Ко шта ради - себи ради! Радује ме ако читаоци овако доживљавају приче, дао Бог, као и то што их терају на размишљање. А фонтови, надам се, крећу вечерас. :)
Христос се роди!

Comment by pricalica (01/10/2013 16:50)

[Одговори]

*Песак
Ако, мило ми је! :)
Један пастир је већ слично упитан и дао је неке одговоре, па погледај:
http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=2241
Знамо да су на земљи сви грешни, те већ самим тим нико и нема права да се уздиже над другим. А ако се већ и узвиси цреп над црепом, онда треба изнаћи и начин како да штркаво више не штрчи. Ако трпљење не донесе плодове, тада тирјанству ваља стати ногом за врат, довести га к познанију права. Боље је и затвор на земљи, неголи под земљом. Јер и из затвора земног може да изађе Човек.
Христос се роди!

Comment by pricalica (01/10/2013 17:02)

[Одговори]

svako zlo ima svoje dobro, samo treba znati s koje strane pogledati. priča - odlična, hiljadu pitanja otvara, a odgovora još i više
Prijatno!

Comment by domacica (01/10/2013 17:13)

[Одговори]

*домаћица
На неке одговоре и нисам смела да одговорим, нека ми не буде замерено, јер ће о томе говорити нека од будућих прича, дао Бог.
Христос се роди!

Comment by pricalica (01/10/2013 18:46)

[Одговори]

Ko drugome cini zlo, zlo mu se vraca. Kakvu energiju sirimo, tako cemo se i osecati.Svako je odgovoran za sebe i svoje postupke. Pozdrav!

Comment by fixyou (01/10/2013 19:10)

[Одговори]

*fixyou
Да, ово је вилозофија. Зашто? На пример, ми видимо да се неко богати злом и ужива многа добра, али шта каже мудрост: сачекај да видиш човеков крај и знаћеш бива ли зло на добро.
Велики поздрав и теби! :)

Comment by pricalica (01/11/2013 19:01)

Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме