Петак, Новембар 02, 2012
Да пишеш како ја волим / мислим на фонт и позадину / ја бих сада само прекопирала задњи пасус и то би био мој коментар.
Овако остаје само да кажем да у том пасусу налазим тебе, и после разговора са тобом све те гласове ЧУЈЕМ.А твој гласић милује топлином. Љубим своје драгуљче.
Драгоцен!
(Човек, Мир)
*Даца
:)
А можда су нам само "шуме" биле на истом месту, драга Дацо. Љубим те! :)
*Јанакис
Него! Човек је, најпре, у срцу. А ту из ризнице своје може да износи добро или зло, показујући тиме да ли у њему обитава с разумом или не.
Mnogo sam se uželela tvog pisanija, mila Pričalice !
Odlučim da svratim i dočeka me mir !
Hvala, silno hvala ... :)
*мимче
О, Мимче мило! :)
Ужелех се и ја драге девојчице и радост ми је видети те овде поново. Грлим загрљајно! :)))))
Мир
Да, то су две крајности које постоје у начину испољавања наше личности: неко привлачи пажњу по сваку цену, у тој мери да људе замара, а неко живи по свом, без жеље да изазове пажњу, али његове су пажње многи жељни.
Ових првих је много, ових других премало.
А прича је оно што и треба да буде - једно ново зрнце мудрости, једна сасвим зрела мисао која нам отвара пут ка миру.:-)
*трунсмоитрен
Да, а оне се некад и у једном човеку знају да смењују. Некад су периоди, а некад нам обележе живот. Али остаје чињеница да се Мир од мира разликује. "Мој мир" и "Мир души твојој". Мислим да није потребно појашњавати. :)
