Четвртак, Јануар 03, 2013
Дрво запис
Пред уласком у село стајало је дрво запис. Никоме није сметало све док се није појавио човек визионар, који је желео да почупа корене прошлости и да народ поведе у будућност изградњом новога пута. Но, на његову велику жалост, која је ишла до очаја и беса, сељани, угледни домаћини, нису се са тим сложили. Али јесу докони и залудни, они, који су презирали поштен рад, труд и зној, и гледали да се на сваки начин окористе туђом муком. Ставши пред њега са предлогом да му помогну и са њим оформе власт у селу - да би на тај начин заобишао затуцан и заостао народ, те порушио дрво-запис и повео их у будућност, а што ће отворити путеве многима - човек се на тренутак замисли. Но, на њихово изненађење он одби понуду.
Сељани, пак, чувши за ово, приђоше му и упиташе га због чега.
На то им човек одговори:
- Ја сам свима нама мислио добро, али нисам могао да вас разумем, јер ми се чинило да је дрво запис сметња. Али кад видех ко ме тапше по рамену, тада спознах да је дрво Богом дато, како не бисмо од села правили џунглу.
Аутор: Јелена Јергић
Прелепо.
Тако да није згорег у сред милине због тапшања по рамену осврнути се, погледати и размислити.
Zamislih se nad ovom pričom.
Važno je drvo.
LJudi se uvek dele, na žalost, ali drvo je simbol svega što nam Bog poručuje.
Ja naučih nešto.
Hvala puno!
Sećam se jednog ogromnog 'zapisnog drveta', kod starog groblja,na jednom brdu iznad grada, gde sam sa drugarima redovno zastajao kada bi smo išli u prirodu da pravimo roštilj.
Sećam se na njemu su bili nekakvi crveni končići, urezan krst na deblu, metalni novčići razbacani pored stabla.
Lepo je bilo sesti tu kada zapeknu letnje vrućine da se malo odmorimo ispod njegove velike krošnje.
*нена58
Све се може, кад се људи сложе! На силу се није ни Богу молити. Треба стати, поразмислити: зашто је нешто пред нама, а не одмах - секирче!
Поздравче! :)
*белиочњакх
Трпи дрво свашта! И прича, зато се и јесте лепо под њим одмарати. Али и поред тога што трпи, оно и даље служи без роптања и прави хлад свима.
Поздрав! :)