Све у причама бива

Питао сам старца Гаврила како да постим, нисам слутио тада шта ће ми рећи. Када сам га, дакле, то питао он ме је погледао, ћутао је неко време а онда ме повео у страну, да нико не чује, и испричао ми цео мој живот, све моје грехове која сам учинио од детињства, као да је био поред мене. Био сам јако потресен. Запрепашћен. Почео сам да плачем.

Затим, када сам се прибрао, опет смо сели, старац је био јако благ и тешио ме. Онда је донео неко послужење и рекао: "Узми, послужи се мало!"

Рекао сам, још узнемирен: "Оче, не могу сад ништа да једем." Он је тада одложио послужавник и рекао: "Ето дете моје, то је пост! Кад видиш своје грехове, па не можеш да једеш."

Старац Гаврило Грузијски