Недеља, Април 16, 2017
Васкрс (поклон-прича)
- Сад ћу да вам испричам причу о Васкрсу – овако је отпочела своје казивање шестогодишња Сузана и наредним редовима нас задивила, да смо слушали без трептања:
„Био једном један Васкрс. Не, почећу овако: били мама и тата и они нису имали дуго деце. И онда жена затрудни и добију они бебу којој дадоше име Васкрс. Они су били јако сиромашни, али кад је дошао Васкрс, они су хтели да свима буде добро. А била је и једна богата породица, која их није волела и није желела да ником буде добро. И та богата породица је скупила војску и послали су војнике да прогоне Васкрса и његову породицу. Васкрс је дуго бежао са породицом и ови нису могли да их ухвате. Али после неког времена су га ипак ухватили. И онда су га тукли и мучили, па су га проболи и ексерима, и дали су му један крст да држи у руци. И ставили су га у сандук. Али ви немате појма колико је то било страшно и како је то био велик сандук. И онда је Васкрс умро, па су га сахранили и на његов гроб су ставили један велики камен. Али Васкрс није био мртав! Он је био жив и отишао је на небо код свога оца. И Васкрс живи и данас.“
у.п.: Сузана је ову причу слушала од васпитачице, али је казивању дала свој лични печат.
Христос васкрсе!
Ваистину васкрсе!
Ваистину воскресе :)
Деца су заиста препуна мудрости... Хвала ти, мила моја :)
Ваистину воскресе!
ПС. https://nulablog.wordpress.com/2017/04/15/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%82%D1%83%D0%B6%D0%B0%D0%BD-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B8-%D1%98/
суЗа
Ваистину, сејо!
Кад чујем дечју причу, осетим да ми је призвање да је запишем и поделим. И благодарим Богу на тој милости. А малој приповедачици сам рекла да ћу причу записати и, кад се буде удавала, даћу је њеном мужу. :) Но, занимљиво је било што је у соби било још двоје деце, а сви смо слушали не трепћући.
Грлим те! :)
препознавање
Ваистину!
Хвала, Станимире, на још једној дивној, топлој, поучно-празничној причи.