Петак, Август 14, 2009
Једно дечије казивање
слика са нета
- А да ја теби испричам једну причу? - пита ме вечерас кумица.
- Причу? Може! - прихватам ја.
- Ево, само да затворим врата, да нас нико не чује...
И кад затвори врата, отпоче са причом:
-
Био једном један филм и у њему је био један рат. И рат је умро. И било
је ту и поштење, али се оно нашло на гробљу. И ту је био један деда
који је направио велику округлу кућу и живео је у њој један дан. И онда
је тај деда оградио гробље да више нико не може да уђе у то. И то је
крај.
- А шта би са поштењем?
- Па и оно је остало на гробљу...
* * *
Ово је прича девојчице од 5 година.
5 или 50
Пет или педесет - свеједно (шалим се мало, а хтедох рећи: паметна је као да има педесет)! Та је девојчица права мудрица, а причица јој је - врх!
Пољубац за њу, а и за тебе, јер овакве мудрости примамо к знању уз осмех...и с помало туге, ипак...јер се и та два смијешана најлакше пију...
Причу би требало да поставиш где год узмогнеш, јер је заиста оригинална и прелепа!
Pametna glavica. Zašto mi još ne shvatamo ono što je i dječici odavno jasno.
pozdrav
Pocetak je kada smo se rodili, a kraja nema....
*Виолета
Ево мени радости моје! Љубим! А да си је само могла видети, драга Ви, мислим да би је ома узела у своју драмску групу. Кад је то рекла, ја сам се баш онако изненадила, а прва мисао која ми је тог тренутка дошла на памет била је: Чек само да кума узме папир и оловку - да прибележим, хе, хе. Наравно, нисам се усудила то и да кажем, већ је пустих да везе, а ја упијах сваку реч, не само због приче, већ због њеног поверења да ми је исприча. И сад, поред тога што сам мислила да би дете могло да буде или доктор или глумица, почињем да верујем да у њој има још скривених талената, дао Бог. Можда постане и списатељица, хе, хе. Грлим те, мила, и добро нам стигла!*******
*мандрак
И још нешто је њима јасније него нама: она се уопште није због тога ни забринула ни уплашила, тако да смо након тога прешли на гледање слике са принцезом и договориле да нађемо неки цртани на ту тему - о принцезама, хе, хе. Поздрав, приповедачу!**
*рене
Поздрав, Рене, и добро нам дошао. Сад кад читам твој коментар сетих се како је у њеној причи посебно био наглашен овај један дан, као да је цео сав живот. И то ми је било баш онако дивно! Као да га је упоредила са лептиром.
Sta se drugo moze ocekivati od deteta koje provodi vreme sa tobom????
*каспер
Ха, ха, ха. Баш ти хвала на овом коментару, слатко си ме насмејала, драга. Грлим те!*******
Casper je odlično zapazila! Deca su jedino pravo čudo ovog sveta, i bolje bi nam bilo da ih češće slušamo!
Ljubi nam malu pametnicu pričalice. Uvek sam obožavala devojčice. Mada su i dečaci slatiki. Moj komšija ima 6 godina, sad kad je krenuo u školu tera ga tata da uči, da piše po ceo dan, a on kaže: "Tata a zašto bih ja toliko učio, šta tebi vredi što si završio fakultet kad nikad nemaš para..." Pa vi sad gledajte to razmišljanje :))
Poštenje???
Ono obično stanuje negde gde je većini teško naći put do njega:))
dobro je malo dečje mudrosti poneti u svet odraslih. pa se podsetiti kad zatreba.
Prijatno!**
Deca sve shvataju, privataju i prenose cistog uma i otvorenog srca. Poz :)
Cesto djeca bolje i jasnije vide stvari nego mi,odrasli...daju prosta objasnjenja komplikovanih stvari...Moji me klinci gotovo svakodnevno iznenadjuju svojim razmisljanjima...
*сањарења
Не да их слушам, већ, као што се из приложеног да приметити - и бележим! Хе, хе...
*полууспаванка
Важи се! А видим да си и ти окружена филозофима, хе, хе...***
*АнаМ
И моје је углавном високо негде, тешко за дохватити, али толико потребно као лек.****
*домаћица
Да, још како прија та њихова вилософија, хе, хе. Свашта нешта паметно се може од њих, не толико научити, већ више подсетити. Поздрав!**
*несаница
Зато то и јесте све тако да се ко мелем лепи за срце. Поздрав!**
*грлица
Дани испуњени философијом, јел Птицо! Хе, хе... Моја пријатељица је све то записивала у једну књигу, и често је вади и чита и ужива...***