Недеља, Јануар 04, 2009
Принова!
(слика са нет-а)
Један брачни пар из Лознице живео је, што би рекли, нормално, у једном нормалном стану, са своје двоје мале деце. Одлазили су у цркву, код духовника у манастир Студеницу, а били су и запослени и са својим платама успевали су да подмире све обавезе те понешто и да си приуште. Углавном, нису се жалили; заправо, били су задовољни. А онда се догоди дан и жена поново затрудни.
Долазак трећег детета озбиљно поремети брачни пар и они никако нису могли нити да му се довољно начуде нити места да му нађу. Не налазећи другог решења и уплашени због неизвесности и немања довољно прихода за још једног члана, они се одлуче да изврше абортус. Али пре него што оду у болницу, реше да потраже благослов духовника и да му изнесу све чињенице због којих они нису у стању да изроде дете.
Када их је духовник саслушао, дубоко узнемирен и потресен, на све њихове изговоре им је рекао:
- Ако убијете дете, на очи да ми не излазите! Ја вам саветујем да га родите, а Господ ће се и о њему побринути.
Збуњени старчевим `неразумевањем` ситуације, брачни пар оде из манастира, али се не усуди отићи у болницу, већ још једном седоше за сто да се договоре. И, дао Бог, реше се да задрже дете. Кад, да видиш чуда!
Чим је ова одлука пала, уследи телефонски позив: био је то супругов шеф, који му је нудио да пређе на боље и више плаћено место, а уз све је ишао и нови већи стан.
Радост је била невиђена и брачни пар се није могао Богу назахваљивати на превеликој милости. Грешне мисли су остале иза њих, а они кренуше у сусрет новинама, за које су држали да их је Сам Господ послао.
Након одређеног времена, када се дете већ родило и заједница заживела у новом саставу, отац породице седе један дан да се прерачуна.
И док је сређивао њихове месечне рачуне, изнађе он, на своје и супругино радосно чуђење, да заједница троши далеко више пара, него што његова плата покрива, али исто тако и да њима ништа не фали, већ и претекне. Одакле је долазио вишак, било је излишно да размишљају, па се и не потрудише, већ обоје заблагодарише Богу.
Ето, браћо и сестре, тај брачни пар исприча ово мом пријатељу и брату у Христу Господу, а ја га упитах и добих дозволу да исто пренесем и вама. Богу нека је слава и хвала, који сити и облачи или, како каже Свети Апостол Павле, у својој другој посланици Коринћанима: «... ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.» (8;15)
Ovde kažu da svako dijete ima svoju nafaku. U situaciji kada je velika većina ljudi nezaposlena, kada je "dobiti" stan nemoguća misija.. ljudi se teže odlučuju za više potomstva.
Napada nas bijela kuga..
e sad da ja plaho ne pametujem kako je sve za bebe najskuplje od dojeće, preko obuće i hrane.
Srećno svim roditeljima, moj život je ispunjen od kada imam djecu. Želim da ih svi koji ih žele imaju.
Svim očevima čestitam praznik, jutros su po našim običajima moji klinci vezali ćaleta, pa se on otkupljivao.
Hvala na iskrenim željama Pričalice. Čudna su ovo vremena. Ja imam dvoje djece, suptuga i ja planiramo još najmanje jedno, a moji prijatelji i poznanici zalijepili se za jedno pa mu ni disati ne daju. Čude se kako ću ja sa troje ili više djece izaći na kraj. Moja ljubav se sa svakim djetetom uvećava, a samim tim i sreća i zadovoljstvo cijele familije.
Daće dragi Bog načina da djecu podignemo. Rada se ne bojim. Samo zdravlje i ljubav sve prepreke savladavaju. pozdrav
*donna
Баш лепо. Тако и треба. Надам се да је таја имао довољно за `откуп`. Тако се, заправо, везује породица да буде на окупу. А деца још како чине живот лепшим. Јер живот је и јесте лепши кад се дели са неким, нарочито са децом, породицом.
Прелепо.
*mandrak72
Како си ово лепо рекао, приповедачу! Свака ти је ка Његошева, што би рекли. Нека је срећно и Богом благословено, генерацијо. Само дајте!
*сонатица
Добро нам дошла, Сонатеци и - хвала!
Хтедох рећи Сонатице, прадон.
Пардон, ха, ха...
gde ljubav caruje, svako dete ima sve što mu je potrebno.
a koliko će ih biti zavisi od mnogo činilaca. nadam se da će svako ko ovo pročita ponešto naučiti.
Prijatno!*
Iz koje je ovo beše bajke?
Sta reci,tuzno je sto ima parova koji silno zele djecu i koji bi im pruzili svu ljubav,ne mogu da ih dobiju.Sa druge strane su oni koji ne shvataju koliko smo blagosloveni od Boga sto nam je podario da budemo roditelji,pa svoju djecu odbacuju,ostavljaju,ne vode brigu o njima...posebno sam slaba na djecu i njihove suze...Ponekad je tesko u zivotu izboriti se sa svim problemima ali kada te tvoje dijete zagrli ni jedan problem vise nije tako strasan.Gdje se moze hraniti dvoje djece ni trece nece biti gladno.Uh o ovoj temi bih mogla danima da pisem...
Lepo je imati vise dece. Ja imam dvoje ali sam volela da imam bar troje. Nekada nije moguce sve sto pozelimo.
Ne volim kad ljudi kazu da nemaju uslova da cuvaju vise od jednog deteta, ali ljudi budimo realni, vecina nasih sugradjana zaista nema uslova. Zalosno, ali je tako. Lako je nama ovde da sedimo i
pricamo, gde jedu dvoje tu ce i trece. Sta kad podju u skolu.... Ne mogu svi u istim cizmicama, u istoj bundici....
Ne mogu svi deliti jednu uzinu...
Ovo je vrlo ozbiljna tema i jako me pogadja zbog svih dobrih i plemenitih ljudi koji zaista ne mogu da cuvaju onoliko dece koliko zele iz vrlo opravdanih razloga.
Ovo je pricalice divna prica, ali kao sto i sama kazes Sve u pricama biva.... U realnom zivotu to je mnogo mnogo teze.
*домаћица
Тако је, драга, баш тако. Деци тако мало треба, а ми се у окове стављамо и разапињемо. А оно што треба њима, треба свима и ништа више од тога. овај свет и иде своме крају, јер сви знамо шта треба, а радимо супротно. Разбољени смо од недостатка љубави. Причамо о њој, али је не познајемо.
*dirkdiggler
Поздрав и добродошао! Јесте, Причалица воли бајке, али је одавно научила да их распознаје. А ти бирај, како ти је воља. Слободан си. Поздрав и свако добро.
*Грлица
могло би, да је тема, драга Грлице, али је прича за размишљање и твојим си ми постом то и потврдила. Много ми се допадају твоји правци размишљања. Мада, морам признати, и размишљања других причољубаца.
*каспер
Тако је, Каспер, Све у причама бива. А Причалица тек прича приче, као што рекох, не задаје теме, јер свако од нас има да пређе свој пут. Но пут је много лакши кад се дели и кад има с ким да се дели. Наше је да изаберемо да ли на добро или већ где. Свак ће од нас дати одговор за себе, не(везано) за другог.
Нису случајно материјално најсиромашније породице - најбројније чељадима, тј. децом.
Нисам родитељ па немам оно право на ставове које имају родитељи који на основу искуства непто износе. Но, замишљам да, уистину, где има места за двоје деце, мора бити места и за треће. За то постоје многи докази, али и супротни ставови.
Било како било, одгајање је одговоран посао, без обзира да ли је реч о једном детету или о малом приватном, кућном тиму.Колико ко има љубави према деци, толико ће се вероватно потрудити да им да, без обзира да ли распоређује на једно или више бића.
А прича је предивна и требало би да је чује што већи број људи баш у овој верзији коју нам ти нудиш, са оваквом завршницом.Сигурна сам да би се штошта другачије одвијало...
*Ви
Истина има само једно паковање: једноставност. Тамо где је комликованост, тамо нема места; где је једноставност, као у сиромаштву, тамо је увек места довољно.
Divna priča, sjajno upakovana, pričalice! Apsolutno u tvom stilu!
P.S. Nema većeg bogatstva i blagoslova od deteta!
*сањарења56
Кад ти кажеш, мила, шта ја могу додати? А и не желим... слушам...