Среда, Фебруар 10, 2010
Погрешна кривица
Сви су у шуми знали да су лисица и медвед другари из користи. Они то нису ни скривали, лисица понајмање.
Једног дана, медвед рече лисици да га у цик зоре сачека код старе липе ради неког договора. Лисица, наравно, беспоговорно послуша, очекујући да је у тај договор урачунат и њен део колача.
И пође она, злурадујући се, али кад стиже на уговорено место – од медведа не би ни трага.
- Мора да га је нешто задржало! – рече лисица полугласно и седе да га сачека.
Међутим, време је пролазило, али медвед никако да стигне. У међувремену, лисица и огладни, па погледавши око себе, доле и горе, примети на дрвету пчелињу кошницу. Ту се она облизну и, примакавши неку грану, стаде се пењати на дрво.
А све ово посматраше, стојећи на влати, пуж.
Изненада, и то баш у тренутку кад лисица силажаше са дрвета, наиђоше пчеле и, видевши да им је кошница празна, насрнуше на њу сматрајући је лоповом. Најпосле је и појурише док је на крају и на суд не приведоше.
А она све време викаше како није крива!
Но ко да јој верује, кад, осим ње, никога другог није било ни близу кошнице! Осим тога, у недостатку доказа и пошто је била реч пчелиња против речи лисице, суд је пресуду донео на основу свих пређашњих случајева у којима се лисица показала као изузетно лукава, што је проузроковало штету многих. И таман да сова махне својим судијским чекићем и изрекне пресуду, кад, сав задихан, стиже пуж, вичући:
- Није крива! Није дирала кошницу... Ја сам сведок!
Све се очи присутних окренуше ка њему, а лисици видно одлакну.
Пуж се, преуморан, извали под једну печурку, да одахне, а суд, немајући куд, пусти лисицу да иде. Ова, једва дочекавши, истог тренутка испари у непознатом правцу, не чекајући да се пуж поврати. Кад су, најзад, дочекали и то, он им исприча и остатак приче:
- Није дирала кошницу, али јесте јаја у гнезду изнад ње.
аутор: причалица
Malo samo je kriva..pozdrav..
Ех, ех...много је спор тај пуж...
љубим :*
*Јован с.с.
Ма какви мало - накупило се, хе, хе. Поздрав!***
*месечина
Е, зато и јесте ту у причи и има своје место како би нам нешто поручио. Љубим!***
*малаино
Не само да остаје већ ће и да се наставља, хе, хе. Поздрав!***
Ako je kosnica bila prazna, ko je ukrao med? E to je misterija :) Poz :0)
*несаница
Наравно, то је већ на овима што мисле да знају да суде - остало. Поздрав!***
Није крива, лепо је доказано:)))
Ne bih ja tu lisici ništa zamjerio. To je u njenoj prirodi. Kad njih ne bi bilo lukavstvo bi drugačije zamišljali. Ali poštujem časni sud.
pozdrav pričalice svih pričalica
Imaju naši političari od koga da uče, a i ta tehnika lisičja nešto mi poznata odnekud ;) Pozdrav Pričalice!!
Sporost i odlaganje uvek spasavaju krive.
Lija je lija, mora nesto! Pozdrav pricalice.
pravda je spora ali dostižna... kažu.
treba li osmah reagovati, ili ipak čitav mozaik prvo sklopiti?
Prijatno!
Лукавог ли меде. Како је само спретно навео лисицу да се нађе на месту његовог не дела. И ако лија баш не обожава мед, испаде кривац.У сваком случају имамо наравоученије: ако си проказан као лопов, и поред свих других лопова, вечито ћеш за све само ти бити крив. Зато пазимо ...!
*мандрак
Јесте у природи али неприродној, хе, хе. Поздрав, приповедачу.***
*полууспаванка
А шта знам, свашта има свукуд да се види, хе, хе. Поздрав, девојчице!***
*мира куглоф
Мора или да учини или да се реваншира неком, хе, хе. Машем!***
*домаћица
Одлична запажања, драга! Волим кад причољупци знају, а знају! Поздрав!***
*Миша
Да, у једну руку може и тако да се гледа, бар из једног угла, премда их, како видесмо у коментарима, има прилично. Поздрав, Мишо, и хвала на коментару.***
Тета лија је на овој слици испала - савршено, у свој својој "слави".
Прича је лепа, а кривица - извесна, без обзира што се не односи на мед. Штета је, свакако, почињена.
Штета што је круцијални сведок био пуж. Кока би на време све обзнанила, али пошто кока мора да сачува голи живот, и ово сведочанство је важно, па макар речено кад је прошао воз, тј. лија отишла.:-)))
*Ви
И мени се чини да је слика ко цртана за ову причу. Има их још три, мислим, у комплету, и могле су и оне да стану, али би било претрпано; али су једнако приличиле.
А сведочанство пужа, какво год и кад год, уписано је да се памти за убудуће. Неке лије ће се већ препознавати - лакше.***