Ко си ти,

што стазом аветне прошлости газиш,

земљу ову,

са Небом свезану,

скрнавиш

и народу мом

за одстрел узимаш меру?

Да слеп си рођен на око,

које уз нишан лежеш,

већи би човек био,

с нама јео и пио.

Aл` не –

ти на нас удари чизмом!

Но, не знаш ти, слепче, где си,

ал` сад, кад већ ту јеси,

ред је и да ти се каже:

земља је ово Србија,

где се вековима историја

понавља из дана у дан

и слави Видовдан!

 

Многом се трњу пре тебе

усхтело овде да влада:

иста вас покрену нада –

на Српство зинусте силно.

И не знам да л` да те кривим,

што ненаучен дошао ти си,

ил` жалим

што учити ниси имао одакле.

 

Паја Јовановић, "Ослобађање Косова и Метохије" 

 

Но ниси ти случајно овде:

ко слеп ту ногом крочи,

њему се отворе очи

и дан преболан сване,

све се покажу мане,

а силе му бројно стање

постане кукавно мање.

И гледа што видео није:

барјак, како се вије,

војске што нема јој броја –

на пољу крвавог боја,

где српом пред собом жање,

до корена полути грање

трњу, што штрчи над житом,

браздећи земљу, при том,

за семе, што на њу пада

са клицом вере и нада –

из њег` ће божур нићи,

мирис се небу уздићи

и из блатног стасаће рова

ратник небесног кова.

 

Јер Србље Христово не умире –

оно васкрсава

и у вечности се сабире.

А ти, трне,

на Видовдан,

кад будеш пошао,

с тог Поља,

где незван си дошао,

знај, батова пратићеш траг

оних што заведе их враг

варком о царству земаљском,

уистину – забораву адском.

 

аутор: причалица

 

 

 

 

Лазар пита шта је са Косовом?