На бомбама је писало "Срећан Ускрс"
Десетак дана касније, у среду 26. априла, Радио-Лондон је јавио да је
маршал Тито Енглезима и Американцима упутио поруку захвалности за
бомбардовање југословенске територије.
У то време Београд је
готово све своје болнице и друге здравствене установе, са болесницима и
свим медицинским особљем иселио из града. Градско породилиште смештено
је у подавалско село Заклопачу.
Београд је замро. Саобраћај у
граду је обустављен, школе и факултети су престали са радом. Хиљаде
унезверених Београђана потражило је уточиште у Рипњу, Великом Мокром
Лугу, Раковици, Пиносави, на Авали.
Дирекција за исхрану
становништва почела је да преосталом становништву дели намирнице преко
114 пекара и 340 продавница. За непуних месец дана Београђанима је на
овај начин подељено 126 вагона брашна, 17,5 вагона шећера, 16 вагона
соли, 12 вагона сапуна, четири вагона уља.
Рањеним градом
крстариле су десетине екипа за рашчишћавање рушевина и извлачење мртвих и
рањених Београђана. У овим екипама је било и старо и младо - прваци
драме, опере и балета Српског народног позоришта, ученици и студенти,
радници и чиновници, најистакнутији спортисти.
Јавили су се и
многи добротвори. Индустријалац Стеван Стефановић приложио је милион
динара, генерал Милан Недић два милиона, панчевачки млинари послали су
25.000 килограма пшенице и кукуруза и 150 килограма масти. Танасије
Живојиновић, председник општине у Реснику приложио је 50000 динара,
Милутин Хаџи-Вуковић 25.000 динара, а др Димитрије Миодраговић је деци
српских избеглица наменио 10.000 динара.
Црвени крст Пожаревца
упутио је 500.000 динара, Тихомир Димитријевић из Пожаревачког
Александровца дао је 5.000 килограма кукуруза, 2.000 килограма пшенице и
50 килограма масти...
Београд је, страхујући од нових честитки
"савезника", ноћу био потпуно замрачен. Казне за крађе и шпекулације
биле су све веће. Миливоје Живановић кажњен је са 30 дана затвора и
100.000 динара зато што је избеглицама продао пет килограма брашна по
цени од 180 динара по килограму, што је било дупло више од уобичајене
цене.
Исту казну добио је и Душан Вуксановић, шофер из
Крагујевца, јер је избеглицама налаћивао вожњу десет динара по
километру, а сиромашне који нису имали новац одбио је да вози. Јован
Љубинковић кажњен је са 20 дана затвора што је коњско месо продавао по
600 динара по килограму, а Светозар Љубинковић је добио 30 дана затвора
што је исто месо нудио по 600 динара по килограму, тврдећи да је то
говеђе месо.
Азис
Пеливановић је кажњен са десет дана затвора због тога што је продавао
ужегле бисквите. Пекар Ратомир Милошевић је прошао још горе. Платио је
глобу од 200.000 динара и у затвору провео месец дана зато што је
грађанима за килограм пшеничног брашна давао килограм лоше печеног хлеба
умешеног од непросејаног пшеничног и кукурузног брашна.
Симо
Видовић и Јован Милићевић добили су по десет дана затвора због тога што
су производили забрањено бело луксузно пециво. Један кафеџија је
заглавио 30 дана затвора што је српске и бугарске цигарете продавао по
зеленашким ценама. Један кувар је провео 20 дана на принудном раду због
скупље продаје порције пасуља.
У
депеши коју је 21. јуна 1944. упутио Титу на Вис Коча Поповић је
предложио да се бомбардује и "југозападна страна гробља на Бановом
брду".
У низу других депеша Поповић је крајње неодређено фиксирао
циљеве које Енглези и Американци треба да разоре. Тако је 1. августа
1944. предложио: "Захтевајте хитно бомбардовање Лебана, Коча". Три дана
раније поручивао је: "Много би нам користило бомбардовање Приштине". А
5. августа био је још нестрпљивији: "Хитно потребно бомбардовање
Куршумлије."
У свим овим депешама, као што се види, Коча Поповић
уопште није означавао немачке војне циљеве које западни "савезници"
треба да разоре, већ је цела насеља и градове проглашавао метама које
разорним бомбама треба "ослободити".
Од разних шпекуланата и
црноберзијанаца свакодневно су одузимане стотине килограма разних
производа које је власт у највећем броју случајева делила болницама,
обдаништима и дечјим домовима.
Десет дана после ускршњег разарања
Београда Божидар Недић, члан Међународне организације бивших ратника и
ратних инвалида, пресавио је табак и обратио се краљу Велике Британије.
Ово писмо, написано у Београду 27. априла 1944. године завређује да буде
у целини објављено:
„Његовом царском и краљевском величанству Џорџу VI"
Ваше Величанство,
Опростите
што се у својој скромности усуђујем да се на Вас обратим. Ја сам обичан
ситан грађанин, Ви сте Цар и Краљ, који влада над пространим земљама са
стотинама милиона својих поданика. Знам да Ви нећете себе преценити,
као што ни ја себе нећу потценити, јер смо ипак сви ми обични људи, јер
нас смрт потпуно изједначује. Што сам се усудио да се и на Вас обратим,
имам један велики и оправдан разлог који ћу Вам одмах рећи.
Над
мојим народом, који је окупиран од једне од ратујућих странака, па према
томе налази се ван рата, обезоружан и покорен, извршен је страховит
злочин, кога светска историја не познаје ни по мотивима, ни по жестини.
Тај злочин извршен је у име енглеског народа, на чијем се челу Ви
налазите. Ето, зато, што Ваша личност симболише енглески народ, ја се на
Вас обраћам, што значи да говорим у исто време и енглеском народу.
Знам
шта ћете ми одмах приметити. Да Ви имате одговорну владу и да се
изволим њој обратити. Опростите, тај пут је за мене и мој народ
затворен, јер ми живимо у дубоком уверењу да оно што Ваша одговорна
влада ради, бар у погледу моје земље, не одобрава енглески народ. И због
тога, ја се обраћам Вама а не Черчилу, дакле обраћам се енглеском
народу.
Величанство!
Огромни напори авијације, натоварени
тешким бомбама са ознаком на својим апаратима енглеске тробојнице,
изручили су свој страховит товар над Београдом, најмногољуднијим градом
моје земље. То су чинили на сам дан православног Ускрса, који је један
од највећих хришћанских празника. Уместо радости нејакој деци и женама
за свој празник, Ваши авијатичари разнели су утробе и обезглавили телеса
у масама. Само мртвих побијено је око 2.000, а са рањенима број жртава
прелази више хиљада. Можете мислити, Величанство, каква је несрећа
задесила мој народ, који је у савезништву са Вашом војском водио рат,
упропастио земљу, изгубио државу и за три године по саветима Ваше
одговорне владе саботирао окупатора, борећи се по шумама, па је нанизао
још милион гробова. Сад је дочекао да га његови ратни другови и
савезници, Ваши авијатичари, награде на тај начин што су му побили
10.000 невиних жртава и разрушили хиљаде домова.
Величанство!
Дозволите
једно питање: Је ли овај злочин извршен по Вашем наређењу, или бар са
Вашим сазнањем? То што питамо односи се и на енглески народ. Је ли он
преко Вас дао свој пристанак?
Знам унапред Ваш одговор: Није. А
ипак је српски народ поднео невине жртве. Ми не верујемо због тога што
смо били савезници пријатељи, па колико јуче Ви сте венчали нашег младог
краља, па смо се и ородили. Затим, у Вашој престоници седи једна
емигрантска влада коју Ви још признајете, јер са њом општите. На
послетку, у нашој земљи имате симпатизере, да би овакав један вандалски
акт био потпуно неразумљив. Па онда зашто је бомбардован Ниш, Никшић и
Београд и зашто је уништено неколико десетина хиљада Срба.
Тај
одговор очекује мој народ, очекујем га и ја, њен грађанин, некада радо
виђен у енглеском кругу српских пријатеља у Лондону. Ма како била драга
круна једном владару на глави, она не сме бити упрљана крвљу невиног
света, нарочито кад је тај свет српски народ, који је био пријатељ и
савезник у овом рату. У противном шта ће Вам круна упрљана крвљу невиног
света, која ће Вас потсећати на злочине извршене под њом. То би Вам
узнемиравало савест и чинило Вас врло несрећним, а то Ви нећете
дозволити. То је дубоко уверење моје и мога народа.
Ваше Величанство,
Опростите
што се Вама обраћам, али нас раздире бол сазнања да је са стране
енглеског народа и у Ваше име извршен један акт кога хуманост и
цивилизација називају злочином. Па ми је жеља да на време скренем пажњу
Вама, енглеском народу и светској јавности на овај злочин јер би било
смешно позивати се на правду, културу и цивилизацију кад дела која врши
Ваша авијација враћају нас у доба Хуна и Авара, дивљака и незнабожаца.
Божидар Ђ. Недић"
Читав чланак о савезничком бомбардовању Југославије, који је подржавао и Тито са својим пуленима, прочитајте овде:
На бомбама је писало "Срећан Ускрс"