Недеља, Март 29, 2009
Плаштаница
Плаштаница Господа Исуса Христа је платно, саткано од лана са примесама памука. У њу су ученици Господњи заједно са Јосифом Ариматејским завили тело Исуса Христа одмах по скидању Његовом са Крста.
У првим вековима хришћани су је тајно чували а кад су престали прогони хришћана њу су чували византијски императори и дуго није показивана народу. Летописац 4-ог крсташког рата (око 1202 г.) Роберт де Клари сведочи, да су у Влахернском храму Божије Мајке Плаштаницу износили петком и да се на њој “могао јасно видети Лик Господњи”. А када су 1204 г. крсташи разорили Византију, Плаштаница је “ишчезла тако, да нико није знао шта се са њом догодило”, - пише исти летописац. Св. Плаштаницу крсташи су украли и донели у Европу. Дуго времена она је чувана у Француској, као приватна својина. Од XV века св. Плаштаница постала је власништво херцога Савојских, а крајем XVII века они су је преместили у Италију, у град Торино, где се она налази до данас у једној капелици, у стакленом ковчегу. Њена величина је 4,34 x 1,09 метара. Бледо-жуте је боје, а на њој се налазе трагови златно-мрких нијанси који се састоје од мрља крви, плевралне и околосрчане течности, сукрвице и зноја. Ове мрље чине својим распоредом форму човечијег тела спреда - али и од страга ! Пошто је тело лежало умотано у платно, оно се оцртало и на горњој и на доњој површини. Та тродимензионалност изображења тела је и највећа загонетка Плаштанице.
Али следећа загонетка је још занимљивија. Пошто је на основу сведочења историчара Болеа и Флерија и сам папа римски посумњао у оригиналност св. Плаштанице Спаситељеве, он ју је прогласио за фалсификат.
1898 године, 1-ог маја, са допуштењем италијанског краља Умберта, у време изложбе религиозне уметности у граду Торину, св. Плаштаницу је фотографисао специјалиста М. Пиа. Фотографија је открила савршено необична својства Плаштанице. Тамне мрље на Плаштаници показале су се као светле на фотографској плочи, тј. Плаштаница се показала као негатив, а фотографска плоча - као позитив прекрасног лица, без обзира на сакаћења!Са европским скептицизмом, тако својственом двадесетом веку, према предметима “нереалним”, Плаштаницу су испитивали истакнути физичари, хемичари, археолози, анатоми, скулптори, живописци, историчари, специјалисти за фотографију, цртачи и правници. После напорних испитивачких радова у току неколико година, 1900. године издата је брошура о Плаштаници коју је сачинио лауреат француске Академије Наука, Артур Лот. Чувени физичар Шеваље за своје испитивање награђен је златном медаљом. У свом излагању 15-ог новембра 1901. године председник француске Академије Наука признао је Плаштаницу за оригинал.
Али већ у априлу 1902 године научник И. Делаж изнова је поставио пред Академију питање о Плаштаници, у равни чисто-научној. Академија му је дала одговор, који је поново потврдио мишљење Академије, да је Плаштаница Христова оригинална.После тога, у 1902 години, у Паризу је изашла књига доктора природних наука, Пола Вињона под називом “Плаштаница Христова”.
Свету Плаштаницу фотографисао је 1931 године специјалиста-фотограф Г. Хенри. Затим је снимак био јако увеличан и испитиван. Циљ испитивања био је да се установи коначно, да ли на платну Плаштанице постоји боја или друго вештачко средство, која би могла потврдити неоригиналност негатива Плаштанице, јер је то питање вишеструко покретано од стране противника признања “торинског платна” за оригинал Свете Плаштанице. Потврђујући предходне огледе, и овај пут је било установљено пуно одсуство било каквих боја на платну и у његовом ткању. Мртва техника фотографије и сада је одиграла коначну улогу.
Научни истраживачи египатских гробница Г. Гаије и директор музеја материје М. Терме - оба су признали да платно, по његовој тананости и изради, припадају веку Христа Спаситеља, као тип платна, који је употребљаван у то време код Јевреја за погребење умрлих.
Темељно и подробно испитивање Плаштанице уведено је у протокол на следећи начин:
“Власи су у нереду, невелика брада и бркови. Десно око затворено, лево мало отворено. Изнад леве обрве капља крви. Нос оријенталне (источне) расе. Очи стоје близу једно другом. Носна кост поломљена од ударца са леве стране. Леви образ силно отечен, - он је био у додиру са плаштаницом и његов отисак се показао далеко јаче, него десни. Са леве стране чело је над јагодичном кости сломљено и та страна је отечена. Оцртавање уста је изузетно лепо и благородно. Доња усна се савршено реално оцртала. Уста су необично изражајна: врло горка и узвишена. Уста придају целом лицу израз дубоке туге, али туге без гнева. Подбрадак јако оцртан, посебно слева. Сдесна је на њему мрља од крви или дубоке ране. Изображење лица асиметрично. Тај човек је веома много страдао и црте лица, после смрти, неједанако су скраћене. Осим реченог - много трагова од удараца и сакаћења. Рамена подигнута. Груди имају такву форму, као у људи умирућих од гушења (недавно је медицина утврдила, да су људи, распети на крсту, умирали од гушења). Руке се у горњем делу мало виде, али од лаката - јасно. Лева рука врло природно лежи на десној. На руци ниже подлактице - велика мрља од ране. Јасно су видна четири прста те руке. Бедра јасно приметна, и оцртане мускулатуре чисто и јако. Такође видљиве су и ноге. Ране на ногама на истим тим местима, као и на рукама, и истог типа. Јасно се оцртавају позадина главе и леђа. Бедра такође добро оцртана, посебно област карлице. Ноге су видљиве скоро до колена, затим - прекид; видни листови и опет прекид над жилама ахилеса. Стопала опуштена и јако оцртане пете. Цело тело се оцртало у пропорцијама апсолутно верним, на њему је изражено благородство, оно је идеално лепо”.
Плаштаница је негатив; ово објашњавају подробно фотографи специјалисти, темељно је испитавши, при чему је Плаштаница - негатив идеално правилан по тоновима у зависности од растојања, што је проверено многобројним огледима. Нацртати негатив било је немогуће, посебно зато, што још ништа није било познато о фотографији па ни о негативу.
Ни леђа, нити предњи део тела нису могли бити нацртани, јер они су толико симетрични и тако правилно се поклапају, да не остављају сумњу у своје постојање: то је отисак једног предмета, једновремено добијен.
Изображење на Плаштаници је резултат хемијских реакција испарења тела и аромата, којима је била засићена плаштаница. Та испарења деловала су на платно сагласно законима растојања. То је ван сумње. Чувени физичар Колсон учинио је низ испитивања (детаљно описано у књизи Пола Вињона), доказавши, да је захваљујући присуству аромата у платну Плаштанице: алоје и мира, којима су у време Христово помазивали и тело, и пелене пре погребења, а такође због тога, што тело под Плаштаницом није било само помазано, већ, како доказују обилни трагови крви, чак није било ни умивено (Јосиф Ариматејски није имао времена за то због наступајућег часа Пасхе) имало је обилна испарења, - наиме хемијски састав тих испарења, дејствујући на хемијски састав алоје, оксидирао је платно, слично хемијском негативу, што и постоји на Плаштаници.
“Ране су поражавајући реалне у свим својим детаљима: на слепочницама и на челу мрке мрље - згуснуте запекле капи крви. Оне чине форму венца (трнов венац Спаситеља). Капља над левом обрвом нешто продужена: крв је текла из ране, а затим се запекла на кожи. Таква капља увек добија форму малог диска: црвена зрнца очвршћавају на ивицама, а унутар капље остаје “серум”, течност, која јаче испарава, и по мери тог процеса површина капље се угиба. То место се и оцртало на Плаштаници са идеалном тачношћу, као светлије. Овде треба приметити, да се никада, нигде ни један уметник није досетио да баш тако природно прикаже капљу крви. Капља на Плаштаници је била сува дуго пре смрти, око 12 часова, судећи по боји и форми њеног отиска (бичевање је било 24 сата пре смрти).
На грудима (на Плаштаници - слева, значи на телу - сдесна) мрља од ране међу ребрима, обима 4,5 сантиметра. К њој ниже, близу је друга мрља, која има изглед сливајуће крви. Она је потекла, када је човек, задобивши рану, био у стојећем положају (вертикално). Ток крви, веома обилан, даје идеално природно оцртање и даје јасан отисак на Плаштаници.
На левој руци рана и велики угрушак крви (десна рука није видљива, на њој је лежала лева). Оба зглоба су тамна, обилно су орошени крвљу од пробојних рана. Крв је текла по рукама у правцу лаката. Клин није био забијен у средину дланова, како се обично приказује, већ више, у центру зглоба, између костију.
Ране на ногама обе су видљиве. Њихова оцртавања су врло јасна, крв из њих запекла се много пре додира са платном. На једном месту крај крваве мрље је зупчаст, течност се разишла по нитима платна обилније; на том месту мрља је светлија. Та мрља од сукрвице (“серум”), која је истекла из ране приликом скидања тела: осушена рана била је поремећена (прекинута) ослобођењем од клина.
Дуж целих леђа и карлице распоређене су посебне ране, од бичевања. Оне су једна око друге, свака дужине 3 цм. У центру удара ране су црне, јер су ране тамо биле дубље и крви више. На крајевима мрље су светлије, - тамо је била сукрвица, која је текла дуго, јер су се ране раздраживале одеждом и споро су се сушиле. Тим ранама су прекривена цела леђа, крста и ниже. Оне су нанесене посебним бичем, који су употребљавали римљани: “флагрум”, који се састојао од неколико конаца, ужади са великим и тешким металним дугмадима на завршецима.
На десном рамену - широка трака, - траг од тешког крста, који је Спаситељ носио на Голготу. Лице унакажено: поломљена носна кост, отекао леви образ и расечена јагодица. И у исто то време на лицу царствују чистоћа и мир, - лице у непомућеном миру. Тешко је себи представити, јер би то било сувише невероватно, да то није било тело Исуса Христа. Ко је други у историји, при свим описаним околностима и обележјима, могао имати исте такве ране, такође умрети на крсту, у истој епохи, у истом народу, да га нису успели умити и помазати, да је плаштаница била припремљена, да би било ко други имао такво необично-лепо јединствено мирно лице, ко би такође, као Христос био не више од 2-3 дана на плаштаници, јер у противном случају не би било уопште изображења на платну, јер труљење (а не испарења) би уништило јасне мрље и оцртавања на њему”.
Из горе наведеног материјала скептика-научника произилази, колико су тачна обавештења о Исусу Христу у Јеванђељу.
После испитивања на Сорбони, римски папа је признао оригиналност Плаштанице Христове. Остаје нам само да безмерно жалимо што та величанствена светиња до ових времена пребива у католичком свету као лично власништво, а не као својина целог хришћанског света.
Плаштаница Христова, - то је не само највећа светиња целог хришћанског света, већ и посебно моћан и значајан документ. Сада је он пред нама због тога, да би ми делотворно осетили сву меру страдања за нас Самог Сина Божијег и схватили сав ужас свог пада, у вери и верности, и да би се делотворно приближили ка духовном препороду.
У том знамењу Господ као да изнова јавља Своје речи, изречене неверујућем Апостолу Томи: “приђи, и види, и осети; и не буди неверан него веран”. (Јован. 20, 26).
http://www.dobrodrvo.orthodox.ru/PRAVOSLAVLJE/FOTOGRAFIJE/PLASTANICA/INTERAKTIV/HTM/OSNOVNO.htm
Плаштаница Господа Исуса Христа - медицински опис смрти на крсту
Казна распећем на крсту била је најсрамотнија, најмучитељнија и најсуровија. Таквом смрћу кажњавани су у то време само најозлоглашенији злочинци: разбојници, убице, побуњеници и преступници робови. Мучења распетог човека није могуће описати. Осим неподношљивих болова у свим деловима тела и патњи, распети је изнуриван страшном жеђи и самртном душевном тугом. Смрт је била толико спора, да су се многи мучили на крсту по неколико дана. Чак ни извршиоци казне, - обично људи сурови, - нису могли хладнокрвно гледати на страдања распетих. Они су припремали пиће, којим су се трудили да или утоле њихову несносну жеђ, или пак помоћу разних средстава да привремено отупе свест и олакшају муке. По јеврејском закону, обешени на дрво сматрани су проклетим. Старешине јудејске хтеле су да заувек острамоте Исуса Христа, осудивши Га на такву смрт.
Када су довели Исуса Христа на Голготу, Њему су војници дали да пије киселог вина, помешаног са горким средствима, да би му олакшали страдања. Али Господ, пробавши, није хтео да га пије. Он није желео да узме никакво средство за олакшавање страдања. Та страдања Он је примио на Себе добровољно за грехе људи; зато је и желео да их поднесе до краја.
Мучења на крсту су била страшна. Крволиптање је изазивало обезживотворавање целог организма. Господ је шибан бичем по грудном кошу а зна се да том приликом долази до кидања плућних алвеола. Плућа су тада испуњена плевралом течношћу. Распети се зато морао пропињати на пробијеним рукама да би направио удах. Ипак, смрт је наступила не од гушења или од трауматичног шока. Од невероватног напрезања пробила се срчана опна. Плеврална вода и лимфа су се помешале са крвљу и испуниле су груди.
Подсетимо, клинови су били забијени кроз зглобове а не кроз дланове, како се обично мисли и приказује на иконама. Према огледима француског хирурга Пијера Барбе једино тако пробијена рука може да носи тежину тела. Клинови у длановима би покидали ткиво и тело би пало. Управо тако види се и на Плаштаници. Трагови крви оцртавају се на месту зглобова, на рукама и на ногама.
Крв из рана на рукама текла је ка лактовима. Како се Господ пропињао, да би дубље удахнуо, млазеви крви усмерене ка лактовима, гранали су се у невелике поречне млазеве. Њихово кривудање сведочи, да се Распети, могуће, пропињао час уз помоћ десне час уз помоћ леве руке.
Рана у срце копљастим предметом била је нанешена када је оно већ престало да ради (тако сведочи и Свето Јеванђеље) па су крв и околосрчана вода из ране на боку истекле без пулсације.
Први од седам делова документарног филма о Св. Плаштаници
učimo i dalje. s učiteljem kakav si ti svaka lekcija je pravo zadovoljstvo.
Prijatno!**
ГОСПОД ГОВОРИ ЧОВЕКУ Е-пошта
блажени јеросхимонах Серафим (Вирицки)
ГОСПОД ГОВОРИ ЧОВЕКУ
Да ли си кадгод размишљао, сине, да све што се дотиче тебе, дотиче се једновремено и Мене, јер све што се тебе дотиче, дотиче се зенице ока Мога.
Ти си драг у очима Мојим, бесцен, и ја сам те заволео, па је зато за Мене нарочито задовољство да те васпитавам.
Кад те искушења сколе и непријатељ навали као река, знај да то од Мене долази, да твоја немоћ осећа потребу за Мојом силом, и да спојмиш да си сигуран само кад се Ја борим за тебе.
Ако се налазиш у тешким приликама, међу људима који те не разумеју, који не воде рачуна о томе шта ти је пријатно, који те одбацују – то од Мене долази.
Ја сам – Бог, Који управља приликама. Ти се ниси случајно нашао на своме месту; то је баш оно место које сам ти Ја одредио !
Молио си Ме да те научим смирености, па, ево, види: ставио сам те у ону средину, у ону школу, где се та лекција учи.
Ако се налазиш у новчаној оскудици, тешко везујеш крај са крајем – то од Мене долази, јер Ја располажем материјалним средствима. Ја хоћу да ми се ти обраћаш и да зависиш од Мене. Моје резерве су неисцрпне. Ја хоћу да се увериш у ревност Моју и истинитост Мојих обећања. Да се не догоди да ти могу рећи у твојој невољи: «Ви нисте вјеровали Господу Богу вашем» (5.Мојс 8, 12-13.)
Ако преживљаваш ноћ бола, ако си одвојен од својих блиских – то од Мене долази. Ја сам Утешитељ и Исцелитељ болести, Ја сам то допустио, да би Ми се ти обратио и да би у Мени нашао вечну утеху.
Ако си се разочарао у своме пријатељу, у некоме коме си открио своје срце, - то од мене долази . Ја сам допустио да се разочараш, да бих показао да је Господ твој најбољи пријатељ.
Ја хоћу да Ми ти све приносиш и да Ми се повераваш.
Неко те је оклеветао. Препусти ту ствар Мени и приклони се Мени, прибежишту Своме, да би се избавио од злога језика. Ја ћу изнети твоју истину на светлост дана и доказаћу твоју невиност.
Ако су се твоји планови срушили, ако си клонуо душом и телом – то од Мене долази . Ти си правио планове и износио си их Мени, да их Ја благословим. Али Ја хоћу да Ми ти препустиш да располажем приликама твог живота. Тада ће одговорност за све пасти на Мене, јер је она за тебе сувише тешка и ти сам не можеш изићи на крај са њом.
Ако су те неочекивано снашле животне невоље и ако ти је туга испунила срце, знај – то од Мене долази. Ја хоћу да твоје срце и твоја душа бугу увек ватрени пред очима Мојим и да именом Мојим побеђујеш сваку малодушност.
Ако већ дуго не добијаш вести од оних које волиш, па по својој малодушности падаш у очајање и ропћеш, - то од Мене долази. Кроз патњу твоје душе Ја испитујем јачину твоје вере у Моја обећања и силу и снагу твоје молитве за ближње. Јер, ти њих ниси препоручио Покрову Моје Пречисте Мајке, нити си препустио бригу о њима Мојој Очинској љубави.
Ако те је снашла тешка болест – пролазна, или неизлечива, па си прикован за постељу, знај да то од Мене долази. Ја хоћу да Ме ти у својој телесној немоћи још дубље упознаш. Хоћу да не ропћеш што ти је послато искушење и да не испитујеш Моје непроницљиве планове за спасење људских душа, него да се са поверењем препустиш Мени и да дођеш под Моје окриље.
Ако си маштао да учиниш неко нарочито дело ради Мене, а уместо тога пао си у болесничку постељу и онемоћао, знај – то од Мене долази. Кад си био здрав, био си презаузет својим пословима и твоје мисли су биле далеко од Мене. Сети се да су неки од Мојих најбољих сарадника удаљени од светских послова, да би у миру научили да се непрестано моле.
Ако си неочекивано позван да заузмеш неки тежак и одговоран положај, иди, прихвати се и ослони се на Мене. Ја ти поверавам тај задатак, јер те је зато благословио Господ Бог у свим делима твојим, у свему што будеш радио својим рукама.
Данас ти дајем овај сасуд светог јелеја (уља). Користи се њиме слободно, дете Моје. Сваку тешкоћу која искрсне, сваку увредљиву реч коју примиш, сваку сметњу у твом раду која би могла да те ожалости и обесхрабри, сваку своју немоћ и неспособност – помажи овим јелејем. Сећај се да је свака невоља – Божја порука, прилика да се нечему научиш. Свака оштрина ће отупети да се ти не позледиш. Стога усади у срце своје речи које сам ти данас објавио: то од Мене долази. Јер, ово за тебе није само реч, но је то – живот твој».
А што мени недостојном преостаје да кажем на све то ? Преостаје ми само да поновим речи апостола Павла: «Јер је све из Њега, Њиме и у Њему», коме нека је слава у векове – Амин.
О СТРАДАЊИМА ХРИСТОВИМ
Неки свети старац стално је размишљао о страдањима Христовим, и при том је горко плакао. Једном, јави му се сам Христос и подробно му исприча шта је све претрпео и колико је крви пролио за спасење човечанства. Од Великог Четвртка увече, рече, па до погреба испустио је 109 срдачних уздаха. Из Тела Мојега истекло је 225 хиљада капи крви. Оружаних војника било је 118, а а к њима се придружило и 230 неваљалих људи, свега дакле 348.
Три су ме војника водили на распеће и чинили су ми разне пакости. Трзали су ме за браду и косу, и вукли су ме. 77 пута спотицао сам се и падао на земљу, почевши од врта па до дома Ане архијереја. Седам пута ударили су ме по устима, а по образима 105 пута; 20 удара песницом у лице претрпео сам; ћушки и трзања од почетка и краја поднео сам 707, а јаких удараца свега 1199. Кад су ми положили трнов венац на главу ударили су ме свом снагом штаповима и палицама 40 пута. Од ових удараца 5 трнова из венца прободоше ми лобању до мозга, од њих се три заломише и остадоше у глави Мојој, те са тиме бих и погребен. Од убода трња по глави истече 3000 капљи крви, а рана од трња по глави беше 1000, јер венац трнов 8 пута спадаше ми са главе. Када сам вођен од Претора на Голготу носећи крст пао сам на земљу 5 пута, примио сам тада смртних удараца 21, дижући ме од земље повукли су ме за косу и браду 23 пута. Лежао сам на земљи (на Голготи) док ме нису дигли на крст. Пљувотина на лице примио сам 73, удараца по врату 25, а по лицу и по устима још 5. Од ових удараца истече ми много крви из уста и носа. Тада ми и два зуба избише, међу очи ме ударише 3 пута песницом. За нос ме повукоше 20 пута, за уши 30 пута. Великих рана зададоше ми 72, а великих удараца у прси и у главу 38. Но, три ми беху највеће муке за време мог страдања, и то :
* Што не видех никога да се каје, те се моја крв као залуду проливаше;
* Гледајући жалост Моје мајке, која код крста стајаше и горко плакаше;
* И када распињући ме на крст уковаше ексере у Моје руке и ноге (по речи пророчкој: «Избројаше све кости моје»...)
* преписао архимандрит Кирик из једне старе књиге «Велико огледало» -
*********
На једној од пешчаних фландријских дина налази се велики дрвени крст са ликом Спаситеља. На самом крсту урезане су ове речи, које још увек одолевају времену:
ЈА – СВЕТЛОСТ, А ВИ НЕ ВИДИТЕ МЕНЕ
ЈА – ПУТ, А ВИ НЕ СЛЕДИТЕ МЕНЕ
ЈА – ИСТИНА, А ВИ НЕ ВЕРУЈЕТЕ МЕНИ
ЈА – ЖИВОТ, А ВИ НЕ ТРАЖИТЕ МЕНЕ
ЈА – УЧИТЕЉ, А ВИ НЕ СЛУШАТЕ МЕНЕ
ЈА – ГОСПОД, А ВИ СЕ НЕ ПОКОРАВАТЕ МЕНИ
ЈА – ВАШ БОГ, А ВИ СЕ НЕ МОЛИТЕ МЕНИ
ЈА – ВАШ НАЈБОЉИ ДРУГ, А ВИ НЕ ЉУБИТЕ МЕНЕ.
АКО СТЕ НЕСРЕЋНИ, ОНДА НЕ КРИВИТЕ МЕНЕ.
pozdravljam vas sve......:)
*домаћица
Сад почињем да личим на Ланета Гутовића, кад каже како су му деца доносила јабуку у школу, мислећи да је он учитељ, а он само био понављач па седео у првој клупи!***
Поздрав!
*Шуле
Срећом па имам тебе, Шуле, јер код мене, премда хтедох нешто од тога да додам, не би могло стати у пост, осим на двапут. Чак ни клипове нисам све могла убацити. Али ми је далеко веће задовољство, да си ме допунио оним што хтедох сама да испишем. Слава Богу на том једномислију!***
*Ђура
Поздрав и теби, Ђуро, и добро нам дошао! Свако добро и да да Бог да се срећемо чешће.***
*сањарења
Христос је моја Тајна највећа, мило моје Сањарење. Па како Љубав не делити? Грлим!***