Субота, Март 28, 2009
Домаћи на задату тему
Прозвана из Домаћицине кухиње, ево шта је Причалица припремила:
О, да није лабудова!
Кад бих се ја, мили мој, љубави научила?
И докле би потрага твоја трајала за мном, и моја за тобом, да наше чамце нису лабудови наткрилили?
А прошло је, још колико је година прошло, у тражењу нашем.
Па ипак, зборано време са ињем у коси и намрштених веђа није се могло дотаћи нашег прамца.
А тражили су нас, баш нас и нама су били у сусрет послати; знали смо то чим су нам се погледи срели.
Јер знали смо, о, још како смо знали, да лабудови нису тек лабудови.
Да наша љубав мора њиховој да сличи.
Да се убели; удостоји.
И бол, оштрицом својом, начини нам белег, како ти не би изгубио мене, нити ја тебе.
И спознасмо Ону за којом жудисмо.
Отада наши чамци више не плове.
Као ни наши лабудови.
Сада нам крила позајмљују, док наша не израсту.
За пут, последњи који нам предстоји.
Где Љубав пребива – тамо је место нашег пристанка.
Вечност, лука је наша.
Знам да си уморан.
Знам да си се путева заситио.
Стога не брини што крила твоја никако да порасту.
Има ко ће, вољени мој, да те на крилима понесе.
Неко ко себе даје за тебе...
Волећи те више од самог живота!
* * *
А сада, по рецепту драге нам Домаћице, прозивам следећих 5 учесника за нових 5 радова на тему "Љубавно писмо":
1) несаница
2) грлица
3) мандрак72
4) зубовић
5) cicilly
п.с.: Само да додам да сам слику-рам позајмила са нета.
"Где Љубав пребива – тамо је место нашег пристанка."
istopih se. načisto.
Prijatno!**
au pričalice.
totalno si me iznenadila, i to onako baš prijatno...
:)))
*домаћица
Ето, Домаћице, да не би тебе, ја не бих ово пронашла у себи. Није да га није било, само је чучало, скривено, а ја се не усудих да то у светлост призовем. Грлим!*******
*Шуле
Јел јесам? Може бити, деси се то мени понекада...***
Svako ljubavno pismo,kako ga pisete jedno za drugim je divno,predivno...sta cu sada ja?
*несаница
Поклони се и почни, Ноћобдијо наша. Нема ти друге. Домаћица спремила и варјачу за непослушне, хи, хи... Поздрав!***
Pričalice,
ne mogu doći sebi,
kako si to lepo napisala....
toliko ljubavi....
"Neko ko sebe daje za tebe..."
Napisah jos jedno najljubavnije pismo.
Pricalice, hvala i tebi na pomoci.
Ovo je carobno.
*анам
Мислиш за једног почетника, другарице из клупе? Па морам признати да си ме малкоц водила, будући да си прва засукала рукаве.
*каспер
Ако је било на помоћи - искрено ми је драго. У том случају хвала теби!***
"И бол, оштрицом својом, начини нам белег, како ти не би изгубио мене, нити ја тебе."
Savrseno.Poz.
*несаница
Сад сам била код тебе и видех да си ти писала оно што сам ја почела, али сам се после пребацила. Па ето - надопунисмо се. Поздрав!***
bas, bas lepo... :)
pozdravljam te :)))
Tek sad kad sam ovo procitala imam tremu kako cu da napisem ljubavno pismo,nisam sigurna da uopste to i znam...toliko si me iznenadila sa ovim svojim pismom...nevjerovatno...prelijepo...
*настасја
Поздрави су узвраћени, још како. И долазим да видим твој рад. Хвала за коментар, Настасја!***
*грлица
Ја написах код Шулета да не сумњам у тебе, а сад још мање. Биће то инспиративна трема, од које ћеш и сама да се изненадиш. Поздрав, Птичице!***
lepo ti ovo zadato ruho :)
izdvajam: "svečudesnost trenutka prožela nas je jednako"
pozdrav ostavljam...
*калеидоскоп
Хвала за лепо упакован комент и свраћање на ћаскање. Можемо ли и од тебе очекивати нешто на задату тему...?
Поздрав!***
Каква дивна песма у епистоларној форми! Одавно нисам прочитала овако поетично писмо, нежно, надахнуто, проживљено...
Важно је да се "зборано лице са ињем у коси није могло дотаћи вашег прамца", да је потпуно немоћни пред силом Љубави.
(П.С.Не питај ме кад сам написала последње љубавно писмо!Хвала што ме ниси ставила на листу. Баш бих била на мукама.)
Vi, možda bi labudići bili inspiracija za nekoga?
Za tebe i Pričalicu -:))))))))))
*Ви
А јел знаш да сам те била ставила? Или си зато и рекла што си наслутила, ха? Али сам се предомислила, сматрајући да су правила везана за ову блоговску сферу. Но ништа зато: ти би нас баш могла почастити једним љубавним... Што да не!
Љубим!*******
*Даца
Мене су моји лабудови инспирисали, а придружујем се твојој жељи, Дацо, да дочекамо и инспирацију песникиње нам миле. О, да!*******
Све у причама бива
Sto se beli u gori zelenoj,
da l je more il su labudovi?
Nit je more nit su labudovi,
vec pricalica o ljubavi zbori.
Uzela je olovku i artiju,
okupila poznatu bratiju
pa sad oni gorke rone suze
sto nemogu pismo da produze.
pozdrav Talas
*Талас
Добро нам дошао, Таласе распевани, хе, хе. Баш си лепо ово укомпотовао. Велики поздрав шаље и Причалица теби.***