Среда, Октобар 19, 2011
Ученикова досетка
(слика са нета)
У селу М. на брегу је школа, а само мало даље, црква. Доминира читавим селом и украшава околину.
Непосредно пред Други светски рат, ту је учитељевао учитељ Панта, млад човек, пун полета и пун љубави према деци. Ђаци су га силно волели.
Сваке године у јуну, при крају школске године, доносили су му „реграције“ – разне поклоне у намирницама које су му свесрдно поклањали. Учитељ поклоне није хтео да прими од сваког ђака.
Једног лепог јесењег дана, у четвртом разреду, на часу познавања природе, учитељ је говорио о муњи, грому и громобрану. Деца су пажљиво слушала. Учитељ искористи ту прилику за извођење једног плана. Каквог плана?
Учитељ је био безбожник, али се устручавао да свој атеизам отворено намеће ђацима. Решио је да ученицима не говори против Бога у своје лично име, него у име науке. Тако би деца његове разлоге сама схватила и усвојила, па не би изгледало да им он својим учитељским ауторитетом намеће да не верују у Бога.
Учитељ је знао да је цело село врло побожно, српско – православно, и да деца сваке недеље иду у цркву и певају на Литургији. Зато је чекао згодну прилику да нападне на веру својих ђака и њихових предака.
(Галерија "Светосавског звонца")
Та му је прилика овог пута дошла као поручена. Он се обрати ђацима питањем:
- Децо, шта видите кроз прозор наше учионице?
- Цркву! – одговорише деца.
- А шта видите на цркви?
- Крст! – рекоше деца.
- А шта видите на крсту?
- Громобран! – одговорише ђаци углас.
- А зашто су попови ставили громобран на цркву? – упита учитељ, као случајно, баш попину ћерку Љубицу.
Девојчица одговори:
- Црква је висока грађевина и налази се на узвишењу. Пошто гром по правилу удара у високе зграде, на цркву је постављен громобран да не би гром ударио у цркву.
- Одлично! – рече учитељ. – А да ли је црква дом Божји?
- Јесте! – одговорише деца углас.
- Па зар ће Бог ударити громом у своју кућу? Који би од вас бацио огањ или бомбу на своју кућу? – запита учитељ.
Деца се збунише и занемеше. Збуњеност и тајац прекиде мали Бранко јавивши се за реч.
- Господине учитељу – рече Бранко – ја сам врло дуго размишљао и никако нисам могао себи да објасним зашто сте ви примили „реграције“ (поклоне) од свих нас, а само сте Станкову „реграцију“ одбили, иако су и он и његов отац донели најлепши и најбогатији поклон. Да је Станков отац сиромашан, ја бих помислио да сте одбили да примите поклон да га не оштетите. Али пошто су они најбогатији у селу, за њих тај поклон не представља никакво оптерећење. Зашто сте одбили Станкову „реграцију“?
Учитељ, иако изненађен оваквим питањем, ипак, из педагошких разлога, деци објасни свој став и рече:
- Видите, децо, ви знате да ја имам добру плату и немам никакве потребе за вашим „реграцијама“. А примам их само зато што знам да их доносите као израз ваше љубави према мени, као вашем учитељу и у знак захвалности, што сам вас научио многим стварима које ће вам у животу бити потребне. Примањем ваших поклона, хтео сам и да изразим своју благодарност што сте били вредни и послушни ђаци, као и да ценим вашу љубав, пажњу и захвалност.
А ево зашто нисам примио Станков поклон:
Има ли прљавијег и неуреднијег дечака од њега? А тек његова ђачка књижица! Све јединица до јединице и казна до казне! Зар нисам ја целе године говорио:
- Станко, умивај се. Станко, пери руке и сеци нокте. Станко, смири се. Станко, учи! Аја! Све је то Станко на једно уво примио, а на друго пустио. Осим тога, сазнао сам да се хвалио:
- Што да учим!? Ја ћу на лето учитељу дати једну масну „реграцију“ и моје сведочанство ће бити најбоље!
Станко, јеси ли то рекао пред чича Милованом?
Станко поцрвене, устаде и једва чујно промрмља:
- Јесам.
- Ето видите, зар је такав дечко достојан да од њега примим поклон?! Зар ћу због њега мењати основне законе којих треба да се држи свако? Је ли ти, Бранко, сада јасно зашто сам остале поклоне примио, а Станков нисам?
- наставиће се -
Citam... i cekam nastavak:)
Ovo je kao TV sapunica. Pitam se sta ce se dalje dogoditi?
Citam i ja :) :*
*ребел
Добродошлицу желим! А учитеља тек чека наравоученије...:)
*бокикојић
Има само два дела, па сад процени још једном сличе ли. :)))
*размишљанка
Само да поређам сличке и изаберем добитну... :)
*роксана
ДА! Чекалица је супер кул назив за овоЈ! Љубим!:)))
Читала сам ову причу једном приликом у часопису "Православни пут"...биће лепо опет подсетити се...
*woman.in.love.
Увек је добро поновити научено. Нарочито јер тера на размишљање и упошљавање логике. Љубим!:)))
He, današnji učitelji više vole regraciju u plavoj koverti.:)
*биљанак
Има и тога, чак се и вицеви причају на ту тему, али не знам колико су смешни онима који треба да плате...