Петак, Децембар 25, 2015
Бескрај
Понекад ми се учини да ми беже под ногама путеви и даљине. И кадгод ми се догоди да доспем у далеко, и станем насред њега и мислим: коначно, ево ме; ако подигнем очи, видим да свако најдаље има своје још даље.
Можда је то и срећа. Можда имам у себи нешто дуже од крајева.
Можда имам у себи толико много света, да се никада, нигде неће моћи завршити.
Није реч о животу, него о његовом дејству. Јер неке ствари се не могу сазнати само очима.
Постоје у мени многа, невероватна чула. Чула воде и ваздуха, метала, икре, семења...
Они који ме срећу, мисле да ја то путујем.
А не путујем ја.
То бескрај по мени хода.
Мирослав Антић
"Ne možeš pobeći od beskraja, bekstvom u neki drugi beskraj, ne možeš pobeći od istovetnog obmanjujući se da možeš da pronađeš različito."
umberto-eco
To ispade da beskrajni proganjaju nas, a ja sve vremena mislim da mi jurimo za njima!? :))
Дивно речено!
Како и доличи приповедачу.
Поздрав велики шаљем!