Недеља, Октобар 11, 2015
Пожурите са чињењем добра
Рад сликара Владимира Панича
У Москви на Немачком гробљу постоји гроб доктора Гаса са натписом: „Пожурите са чињењем добра!“ Тај доктор је многима био познат по самилости и спремности да помогне болеснима. Ево шта се с њим догодило.
Било је тешко време и стални напади разбојника представљали су уобичајену појаву. Једном су напали и доктора Гаса. Доктор замоли разбојнике да му оставе панталоне како би могао да помогне болеснику који је становао у близини. Разбојници тада у њему препознају уваженог доктора:
- Па то је доктор Гас!
А доктор, видевши да су разумни, стаде да их саветује да оставе тај пocao и да почну да чине људима само добро.
И они дадоше реч да се више неће бавити пљачком.
Старац Сава Псково – Печерски
Из књиге: „Господе, Ти си живот мој!“
Dobro, kako nam toga nedostaje... Ima ga, ali fali, ili previše upadljivo ono drugo... ;(
Сад, кад и наиђемо на добро, оно нам се чини као лудост, зар не?
Предлажем Вам да прочитате "Причу старог вртлара",Антона Павловича Чехова, омиљеног ми писца.
Наравно, ако већ нисте прочитали.
Разумећете и зашто.
Срдачан поздрав.
Нисам имала прилику да је прочитам. Потражићу је.
Благодарим, Станимире.
Нашла сам је на нету и то на руском и енглеском језику, па се надам да сам добро разумела. Подсетила ме је на Светог Преподобног Варсонуфија:
"Због таког обиља љубави к ближњему, светом Варсонуфију би непосредно од Бога дата сила да задржава и отпушта грехе (Одговор 207), што сачињава савршенство дарова, као што он сам вели: "Савршенство дарова је отпуштати грехе, ослобађати душе од таме и изводити их на светлост" (Одговор 211). Стога и Господ дарова апостолима различне дарове пре Свога васкрсења, а ово савршенство дарова даде им после Свога васкрсења, по речима светог Варсануфија: "Разгледај у Еванђељу како је и када је Христос давао ученицима Својим различне дарове: прво, дарове исцељивања, изгоњења ђавола, а најпосле, као савршенство дарова - власт отпуштати грехе, рекавши: којима отпустите грехе, отпустиће им се (Јн. 20, 23). (Одговор 10).
И пошто се Велики Варсануфије удостоји добити овај дар - отпуштати грехе, то и рече једанпут једном болесном брату у манастиру који је тражио од њега да му опрости грехе: "Teби говори Бог, Велики Цар наш: опраштају ти се сви греси твоји" (Одговор 144). А другом приликом, једноме брату који је боловао од сушице и молио Великога Старца да му измоли од Бога отпуштење грехова, он рече: "Брате, по молби твојој Бог ти опрости све грехе твоје од детињства па све до данашњега дана. Нека је благословен Бог коме би угодно да ти опрости све" (Одговор 146).
Предивна прича, Станимире. Хвала!
...Тек реч - две о осећају одговорности, о персоналној аутономији и суверенитету личности. А све посредовано човекољубљем и непоколебљивим веровањем у људску доброту.
Поздрав Јелена.
Гледаћу да је прочитам преведену, јер нити краће приче, нити веће поуке, чини ми се. Још ми се допало и то што се пронађох у томе да се неке мудрости боље разумеју на језику на ком су изречене; преведене, као да губе нешто од снаге мисли и речи. О томе се код нас неки дан и повела прича, а што сам приметила са преводом неких страних песама. На нашем језику некад испадну и смешне, али на свом су добро разумљиве. И то је чудесно, зар не?
Станимире, поред све добре воље и посета библиотекама не да нисмо нашли препоручену ми причу, него нисмо нашли, што је трагедија, Чехова! Запањила сам се тој чињеници. Ово ме је оставило без текста. Препоручили су ми предстојећи Београдски сајам књига;и ја сам њима, такође.
Поздрављам те!
Да покушам нешто...
Чехов заслужује то.
И стари вртлар, такође.
Особито главни јунак.
ПС. Шокантна је чињеница да нема Чехова у библиотеци!?!
Срдачан поздрав Јелена!
Мене је забринуло далекосежно, јер у моје време Чехов је био присутан у библиотеци. Да ли долази ново доба где (поново) Латинка Перовић спаљује књиге по Србији?
Но, ћераћемо се још.
Свако добро, Станимире.
Чехов у Шиду.
"...Стари вртлар" пред вратима.
Поздрав Јелена.
Милошћу Божијом и твојим трудољубљем стигао је вртлар и до мене. Кратка прича са безброј тема за размишљање, а све и у свему - Христос.
Једном приликом је на предавању владика Атанасије Ракита поменуо једног старог човека, православца, коме су иначе усташе побили скоро све. На његово питање шта би урадио кад би сад ти злочинци дошли код њега на праг, он је одговорио: "Исто што и увек и са свима; понудио им слатко и воду, ракију." Затим је то владика дивно прокоментарисао. Тај човек је истински верник, моли се, причешћује и што човек има више Христа у себи, то је мање склон да чини зло или да размишља о њему, још мање да га се плаши. Човек испуњен Љубављу не уме да мрзи ни да повређује ближње и непријатеље.
Велико хвала, Станимире!!!