Среда, Октобар 05, 2011
Шампион
Након завршеног турнира у голфу, победнику је уручена огромна новчана награда. Срећан, човек пође кући. Али недалеко од клуба наиђе на жену, која га замоли да јој удели мало новца. Изгледала је тако несрећно, да човек, ништа не сумњајући, застаде да чује њену причу. Испоставило се да јој је син тешко болестан. Била му је потребна сложена и скупа операција, али они нису имали новца. Спортисту трону њена прича у толикој мери да јој даде освојену новчану награду, како би се излечио дечак.
Неколико дана касније он сврати у свој голф-клуб. И ту исприча пријатељима о сусрету са несрећном женом.
- О, како нам је жао! – узвикнуше сви у глас. – И тебе је успела да превари. Та она је само желела да се дочепа твог новца. И није јој то било први пут, нажалост. Опрости, знамо да ово није пријатно по тебе, али ми смо твоји другови.
- Дакле, не постоји болесно дете? – упита шампион.
- Не!
- Хвала Богу! Ово је најлепша вест током читаве протекле недеље – рече човек, осмехујући се.
Naizgled neočekivani kraj priče, ali očekivan ako se uzme u obzir da ga je duboka humanost i navela da celu svoju nagradu preda ženi za lečenje bolesnog deteta!
Stalno ponavljam da duboko verujem da LJUDI postoje.
I ti si ovom pricom to dokazala.
GRLIM TE.
Samo je potvrdio da je novac dao od srca, a da je zdravlje važnije od bilo kog novca. Lepo i poučno, kao što ti uvek i činiš. Pozdrav! :-)
Sportiste su drugačije od ostalih ljudi, jednostavno vole ljude.
Znaš zašto se dodiruju dlanovima odbojkaši pre utakmice??
Da bi preneli jedan drugom bioenergiju. Sportiste dišu jednom dušom.
Predivno pričalice...
Samo neka mi neka nešto kaže za sportiste !
Sportista (pravi pravcati sportista) mora da ima duh ... I srce ! I postoje takvi, koliko god onih crnih ovaca bilo, pored njih ...
nesto mislim i da nije dao pare dete ne bi bilo bolesno, zar ne?
Salim se, kapiramo sustinu...
*сањарења
Да, по јутру се дан познаје, што би рекла она народна.
*каспер
Овај блог и јесте због Људи за које верујемо да постоје. Љубим, драга, и народ цели!:)))
*размишљанка
Наравно. Некад није довољно тек дати, већ и потврдити. Хвала, поздрављам!:)))
*Анамче
Мени су такви били кошаркаши, док су играли Дивац, Ђорђевић и екипа. Они су дисали као један, зато и јесу били у врху. О хуманости да не причамо, нарочито Владе Дивца. Он је помоћ доносио деци без разлике, за разлику од принцезе Дијане која је у БиХ доносила помоћ искључиво за муслиманску децу. Што би рекао један светитељ: има пуно тела, али мало Људи.
Љубим!:)))
*мимче
Ако је у човеку здрав дух, онда он и јесте здравог тела. :)))Тако да духовно-душевне спортисте можеш наћи и ван спортских терена. :)))
*маркотеспи
Али је важније то да се не треба ни за чега везати, нарочито не ако си дао. :)))
pričalice,
izuzetna priča i duboka poenta...
Требало би нам више оваквих људи, дефинитивно.
Дивна прича.
To je njegova dobra strana duse... Ali, ima li ta zena dusu? Kako neko moze tako nisko da ide, da laze, da bi se docepao necega tudjeg...? Gde ce im dusa?
*woman.in.love.
Није немогуће, ако се будемо трудили, зар не, мила? Љубим!:)
*Шуле
Тачно! Сасвим сам сагласна, јер и сам Господ окреће зло на добро. Грлим!:)
*анцисал
И то је одлично питање, но остаје непознаница због чега, јер разлога увек има, као и изговора. Поздравче!:)))
za pričalicu
Čovek, među ljudima
Sampion je sampion...lepa prica, pozdrav pricalice.
*меркур
Да, то је оно главно: бити тек победник у спорту или уопште. Поздрав и теби, Меркур!:)))
Ne samo pravi sampion, nego pravi covek...
Izuzetno lepe, a poucne price... Volim da posecujem tvoj blog. =DDD Pozdravce =)))
*rottie
Само ти дођи, девојчице, кад год - улаз слободан! :)))