Субота, Јун 12, 2010

Шта бих ја учинио?

 

 

 

 

… а ти ко си што другога осуђујеш? (Пос. Јак. 4:12)

 

Свештеник Г. Мацхел седео је тог дана у вагону подземне железнице. Вожња је била уобичајена. Неколицина путника је читала или дремала. Свештеник прича како се удубио у књигу, и наставља:

 

- На следећој станици ушао је један човек с више мале деце. Није прошао ни минут и вагон је постао дечје игралиште. Деца су трчала кроз пролазе, викала и врискала. Настао је општи метеж. Од читања ништа, јер сам морао да пазим да се неко дете не зајури у мене. Отац за то време није показивао никакву вољу да се умеша. Седео је не мичући се.

 

Такво понашање је почело да смета и другим путницима. Чекао сам да се човек прене, да успостави ред и мир. И мени је већ било доста. Обратио сам се оцу: “Не бисте ли могли да кажете деци да буду мало тиша и да седну?”

 

“Знам да бих то требало да учиним”, одговорио је, “али управо долазимо из болнице. Пре сат времена умрла им је мајка. Једноставно не знам шта да радим.”

 

Остао сам без речи. Одједном ми више није сметала јурњава деце. На њихово понашање почео сам да гледам из сасвим другог угла. Схватио сам оца и упитао се: Шта бих ја учинио да сам на његовом месту?

 

Stimme der Hoffnung

 

 

 

 

 

 

[Одговори]

Bas sam danas razmisljala o osudjivanju... Na neku sasvim drugu pricu, ali isto se radi o tome... Nikada ne znamo zasto neko nesto radi... i kako je dospeo do neke tacke...

Comment by poluuspavanka (06/12/2010 20:06)

[Одговори]

Ša bih ja učinio..kad te ne bi pozdravio..

Comment by Jovan s.s. (06/12/2010 20:16)

[Одговори]

*полууспаванка
То је нешто о чему ја много размишљам, покушавајући да се научим мудрости: како не бити судија. Поздрав, девојко!***

Comment by pricalica (06/12/2010 20:21)

[Одговори]

*Јован с.с.
Поздравче и теби, Јоване!***

Comment by pricalica (06/12/2010 20:22)

[Одговори]

ja nikad nikog ne osudjujem i isto ocekujem i od drugih (mada, nije uvek tako, ali vidi - mene bas boli... sta ko misli)

pozdravljam te draga Pricalice :) :***

Comment by nastasja (06/12/2010 21:56)

[Одговори]

Da, strasno, nikad neznas sta se tacno desava oko tebe. Veliki pozdrav draga pricalice!:***

Comment by Mira kuglof (06/12/2010 22:03)

[Одговори]

Ovo je samo jedan od miliona slučajeva gde ljudi, ne znajući za muke drugih, nepotrebno i neprimereno reaguju.Kada je čoveku dobro, on misli da je tako svima.Nažalost, život demantuje takva mišljenja.

Comment by Daca (06/13/2010 11:14)

[Одговори]

Sve što izgleda kako izgleda, ne mora da i bude tako...nije lako naučiti ne suditi nikome, jer češće nemamo pravo nego što imamo...

Comment by sanjarenja56 (06/13/2010 11:20)

nasledstvo [Одговори]

od majke sam, srećom, nasledila nešto na tu temu: sve ima razlog zašto je baš tako, i uvek prvo pomislim na to...zašto je neko bio grub, na primer....osim u ekstremnim slučajevima, naravno...
A moj omiljeni pevač je divno iznenadjenje na ovoj stranici :)))

Comment by radoslava (06/13/2010 12:11)

[Одговори]

Tramvaj
Slavija
Okreće se naglo i jedan mladić da ne bi pao uhvati se nekoj devojci za ruku
-Prostačino, dreknu ona, i opali mu šamar
-Izvinite nije namerno, slep sam...

Comment by AnaM (06/13/2010 12:38)

[Одговори]

strašno... i tužno za devojku :( da li se bar izvinula ?

Comment by radoslava (06/13/2010 15:38)

[Одговори]

Priča za razmišljanje...

Pozdravčić..

Comment by malaino (06/13/2010 16:22)

[Одговори]

*настасја
Не буду ни они на нивоу, а не будемо ни ми, хе, хе, но је важно да колико год до нас стоји не затварамо ником врата. Бар је то оно што причалица мисли да треба да чини, смирења свога ради. Грлим, Настењка!***

Comment by pricalica (06/13/2010 17:50)

[Одговори]

*Мира куглоф
Па не можемо да читамо мисли у тишини, јер нам је тон гласа често прејак. Поздравче, Мирче!***

Comment by pricalica (06/13/2010 17:52)

[Одговори]

*Даца
О, какав је само учитељ тај наш живот који живимо делећи га с ближњим! Богу слава и хвала!***

Comment by pricalica (06/13/2010 17:53)

[Одговори]

*сањарења
Ја сам имала прилике да, рецимо, кад мислим да сам сто посто у праву, оно испадне да нисам била уопште.***

Comment by pricalica (06/13/2010 17:55)

[Одговори]

*радослава
Баш сам се питала кад ће неко оставити коментар на песму која је предивна, мада, истина, има овде људи који не умеју по енглески, хе, хе. А како и прича говори о мајци која ће највише недостајати деци, то ми се учинило прикладно да је спојим са овом песмом. А слажем се са тобом да је ово дивна група и да имају прелепе песме. Драго ми је да сам угодила.***

Comment by pricalica (06/13/2010 17:58)

[Одговори]

*АнаМ
Хвала, Анамче, на дивно надовезивање новом поучном причом. Некако верујем да је истинита... или грешим?***

Comment by pricalica (06/13/2010 17:59)

[Одговори]

*радослава
И мене баш занима...

Comment by pricalica (06/13/2010 17:59)

[Одговори]

*малаино
У сваком случају.
Поздравче и теби!***

Comment by pricalica (06/13/2010 18:00)

[Одговори]

Istinita je ova:
Spuštam se pokretnim stepenicama u velikoj robnoj kući. Momak ispred mene samo što nije stigao do kraja, ali ne pokazuje znak da će iskoračiti. Nestrpljivo ga blago gurnem, kao znak da siđe...on iziđe izazito i teško hramljući...a ja opalih samoj sebi šamar od kog mi bridi obraz već dvadeset godina.

Comment by sanjarenja56 (06/13/2010 18:11)

[Одговори]

*сањарења
Ево си ме расплакала искреношћу. Хвала ти на томе, мила. Пууунооо!!!***

Comment by pricalica (06/13/2010 18:14)

Додај коментар