Писмо пријатељу
2.
Сенека поздравља свога Луцилија
1. На основу онога што ми гшшеш и што чујем, могу
извући закључак да се од тебе могу надати једино добру: не
бежиш с места на место и не узнемирава те промена. Јер
такво мењање места је знак болесне душе: ја бар сматрам да
је први знак једног сређеног ума у томе да човек мора остати
на одређеном месту и бавити се сам собом. 2. Али пази при
томе на то да ово твоје читање многобројних писаца и
свакојаких књига не буде нестално и површно. Код извесних
писаца се мораш мало дуже задржати и, да тако кажем,
мораш црпсти храну из њих, ако желиш да тиме стекнеш
нешто што ће ти довека остати у души. Нигде није онај који
је свуда. Оним људима који живот проводе на путовањима
обично се дешава да стекну многе гостољубиве пријатеље и
места, али никаквих правих пријатељстава. Исто се мора
догодити и онима који ниједног духовитог човека не
прихватају са поверењем и искрено, него који, као да скачу,
прелазе с једног на друго. 3. Ниједно јело које се одмах, чим
га узмеш, избаци не користи и не прелази у тело. Ништа не
спречава оздрављење у тој мери као мењање лекова: биљка
неће ојачати ако је често пресађујеш; ништа ти не може
бити од користи, ако о нечему само узгред поведеш рачуна.
Велики број књига само растресе човека. Пошто, дакле, не
можеш читати онолико колико би их желео имати, имај их
само онолико колико их можеш прочитати. 4. „Али", рећи
ћеш, „сад желим да прочитам ову књигу, а поеле тога ону
другу." Ако је стомак покварен па много шта тражи, али
будући да су то само различита и разноврсна јела, она га
само испрљају, а не хране га. Читај, дакле, увек само
проверене писце и ако те понекад обузме жеља да се
обратиш и другима, врати се опет оним првим. Сваког дана
стеци нешто што ће ти бити од помоћи против сиромаштва,
против смрти, али и против свих осталих невоља и несрећа;
и кад много прочиташ, изабери једно што ћеш тога дана
моћи да свариш. 5. Тако радим и ја сам: из мноштва онога
што сам прочитао, нешто задржавам за себе. Данашње је
оно што сам нашао у Епикура — имам, наиме, обичај да
прелазим и у страни логор, не као пребеглица, него као
истраживач —: „дивна је ствар задовољно сиромаштво"
(вели Епикур). 6. Али, ако је весело, то није сиромаштво: није
сиромашан онај који има сувише мало, него онај који жели
више. Јер од какве је важности то колико блага неко држи у
шкрињи, колико жита у амбарима, колико стоке има или
колики је његов капитал, ако жуди за туђим и ако не рачуна
оно што је већ стекао, него оно што још треба да стекне?
Питаш ме, шта је мера за богатство? Прво, да имаш оно што
ти је неопходно, а друго, да имаш оно што је довољно. Остај
ми у здрављу!
Сенека, Писма пријатељу