Уторак, Март 09, 2010
*Шуле
Е, па написах да имах проблема са микрософт корпорацијом, која је, дао Бог, за сада решена. Грлим!***
nisam video.
ali sam primetio da te nema nešto, reko gde su nam pouke za svaki dan... ;)))
*Шуле
Хе, хе. Бар сте имали времена да размислите о понеким, да не нагужвамо, а ништа да научимо.***
*бихепи
Може бити, али и не мора, јер ако су нам послужили за пример и ми се њима поучили, онда нису били тек за украс, зар не? Поздрав, девојчице!***
pa učiteljice, sve smo naučili, vredni i radni učenici... spremni smo na test, evo sa velikim nesptrljenjem čekamo da nas ispituješ...
hej, ovo bi još mogla i biti fina ideja, da je sprovedeš u delo, m?
*Шуле
Можда и би, да ја себе не видим ученицом а не учитељицом, хе, хе. "Учећи другог себе не учиш", каже Свети апостол Павле. Љуби тебе сека.***
ajde, ajde...
da vidimo šta je razred naučio... čini mi se onaj mali u zadnjoj klupi da nije pratio dok si pričala...
;)))))
ma zezanja radi, onako opušteno...
dodaj naše slike ili već, napraviš kao razred i postaviš pitanja, ne moraš ni ti znati odgovor na njih, ali bi moglo biti zanimljivo za priču i druženje...
*Шуле
Ма не умем ја то, роде. Не тако. Смотана сам ти ја, стварно. А кад већ имаш идеју, уради ти. ***
ajde rode razmotaj se, pljuni u šake i na posao...
postaviš obična pitanja, svakodnevna... da li je dobar čovek gotova budala. da li se dobrota isplati i komen...
kako da se čovek odbrani od nasilnika, i svakakvog bedaka... itd.
I već znam ko neće odgovoriti na ta pitanja kako treba :(
*Шуле
Знам да се размотам, па и да пљунем у шаке, јелте, али буба лења посла не зна, хе, хе. И стварно се не правим, немој да мислиш, већ не умем. Ја волијем да слушам и да читуцкам, него да запиткивам. Нисам навикла.***
*биливер
Хвала ти на лепим речима. А само причалица зна како је њој без њених причољубаца. Машем!***
Dobro se ti nama vratila draga pricalice. Odmah sam znala kako ce se prica zavrsiti. I moj bi sin tako, hvala Bogu, kao treci. Na moju zalost, cesto je odsutan i veoma mi nedostaje. Ljubim te draga, divna prica.
Nedostajala si!
Na pricu nemam komentara, samo mozda to da smo ponekad zaslepljeni nekim stvarima, a ne vidimo ono najbitnije.
Grlim!
Почно као и увек
Lepo, kao i uvek.
Kakvi god da su, nasi su... i svakako ce biti ljudi:)
Pozdrav!
*мира куглоф
Боље вас све нашла, Мирче! Заиста сам имала коме да се вратим, хе, хе. Још кад прочитам како сте/смо дивном дечицом окружени - милина! Грлим те!***
*месечина
И ти си мени, девојчице мила! И не сумњам у коментаре које носиш у дубини свога бића. И сваком се радујем, било да се огласи или сакрије. Грлим!***
*каспер
Поздрав, драга, и народу дивном! Наши су, наши, него чији! Машем јааако!!!***
Svidja mi se sto uvek ostavljas poucan sadrzaj! Mrzim ljude koji se hvale bez prestanka, skromnost je odlika kvalitetnih osoba. Pozdrav
*сопран87
Ма није то мржња, већ неверица да су људи свемоћни, што је умишљеност велика, и у човековој природи која то зна изазива бунт, хе, хе. Као што јеж има бодље да себе штити, а не да неког повреди - таКи је то бунт, зар не? Свако добро ти жели причалица.***
Љубав је слепа, нарочито мајчинска, па понекад не разликује бабе и жабе.
ДИвни су дарови као што је леп глас или снага, без обзира да ли су резултат вежбе, генетике или чуда.
Но, гордост је у овом случају добила важну лекцију: да некад ни дарови ни речи не служе ничему, осим да покажу имамо ли осећај за друге људе (па и најближе) или немамо.
Повратак ти је блистав, Причалице!
Љубим.
*Ви
Везујемо крајеве и правимо кругове, хе, хе. Лепо си ово приметила. Ја бих само додала да нам понекад слабост и немоћ, било физичка или духовна, ускраћују поглед и скривају вредност праву, па се деси да акценат ставимо на мање важно, а које нас итекако може одвући у крајност и непожељност. Грлим милу професорку.***