Субота, Новембар 29, 2008
Питање
Неки генерал, одевен у сјајну војничку одору и наоружан до зуба, уђе у храм те свештенику постави питање: постоје ли рај и пакао.
- Ко си ти? - упита га свештеник. Да ниси можда војник? Па који би те племић хтео у службу с таквим лоповским лицем?
Генерал се на то разбесни и ухвати за мач, а свештеник још дода подругљиво:
- Гле, па ти имаш мач; сигурно је зарђао и туп. Не можеш ме њиме ранити.
Генерал, црвен од гнева, извуче сабљу, спреман да свештенику одруби главу, кад му овај рече:
- Ето видиш, овде се отварају врата пакла.
Схвативши поруку, генерал се поклони и захвали свештенику, а овај му на то климну и рече:
- Ето видиш, овде се отварају врата раја.
Да нас Господ укрепи у посту и да нам снаге да сва искушења издржимо и заблагодаримо Му у дан Његовог Рођења!
Crkvu da budem iskrena prezirem, ali verujem u Boga, jbg ako se tako zove.
Zapravo u neku silu koja pravi ravnotezu na zemlji. Premda ga trista puta u toku dana prokunem sto mi je uzeo neke drage ljude, verujem da sve ima vishi smisao.
tako mi je lakse.
Prica je poucna i snazna kao i uvek :***
Laku noc draga pricalice :)
I da, slike su divne!
Pricalice, "Sve u pricama biva" Pozdrav!
Бистар човек, тај генерал.Нисам очекивала од њега да одмах схвати поенту лекције. Како сам се озарила кад се то, на крају, догодило, у комплету са наклоном.:-)
Дивна прича!
*тијанас
А видиш, ја и поред тога што је волим, будући рођена у њој за вечност, и сама је се одричем делима и мислима и помислима. И то ме много жалости, јер у њој доживех и доживљавам чудеса свакојака.
А теби хвала на искрености и на томе што се дописујеш са мном. То ти у мојим очима даје посебну вредност, драга Ти!
*каспер
Узвраћам поздрав, Каспер.
*Ви
Да, радости. Знаш, много размишљам о њој и о томе о каквој се овде цркви ради, заправо. Будући да је сваки човек храм, несумњиво је да се прича односи на наша срца, где смо ми ти који одлучујемо које од мисли и помисли ће да се уселе у њега. А са одабиром почиње рај или пакао у души...
Posebno, kao i uvijek.
*luna
Вероваћу ти на реч...
Тако почињу Рај и Пакао на овој земљи, и у овом свету. Свети Дух.
Доћи ћемо ми нашем почетку, даће Бог. Поздрав, Зоки.