Субота, Новембар 22, 2008
Драги камен
Нека мудра жена, путујући кроз планину, нађе у једном потоку драги камен. Сутрадан срете путника који беше гладан, те мудра жена отвори торбу да му да нешто да поједе. Он угледа драги камен у њеној торби, очара се њиме и затражи од мудре жене да му га да. Мудра жена то учини без премишљања.
Путник пође даље, сав радостан због своје добре среће. Знао је да камен довољно вреди да га учини богатим.
Али, после неколико дана, врати се он назад и потражи мудру жену. Кад је нађе, даде јој камен и рече:
- Размишљао сам. Знам колико је овај камен вредан, али ти га враћам у нади да ћу од тебе добити нешто што је много, много вредније. Ако можеш, дај ми то што имаш у себи, а што ти је омогућило да ми са таквом лакоћом даш овај скупоцени камен.
Nije zlato sve što sja. Bogatstvo je u nama. Treba sami da cijenimo šta u stvari čega vrijedi.pozdrav
*mandrak72
Тачно, благо је у нама. А нађох и једну веома прикладну мисао Игоа, мислим: Да није жена, дијамант би био обичан камен.
Поздрав од Причалице!
Mandrak je rekao sve sto se reci treba.
Pozz draga pricalice :))
I ja se slazem sa Mandrakom....Bogatstvo je u nama kad delimo, i u necijim ocima kad nas gledaju, i poklanjaju nama. Nema tog bogatstva i dragog kamenja koje ne bih menjala za jos jedan pogled.
Dobro da ima cime da razmislja,mislila sam da ce postati bogat i zaboraviti na sve :)
Stvarno su ti bozanstvene price
Dobro da ima cime da razmislja,mislila sam da ce postati bogat i zaboraviti na sve :)
Stvarno su ti bozanstvene price
Ппотписујем оно што рече добри дух Каспер, и додајем:све чега се можемо одрећи да бисмо другоме причинили задовољство вреди онолико колико сјај у очима примаоца. Ако наш поклон изазива сјај у оку и искрено радује примаоца, већ смо добили награду која вреди више него поклон.
Истина је, свака ти је прича непроцењиви дар за читаоце!:-)Ти си наша Шехерезада, Причалице!Слушаћемо те 1001 ноћ, па још 1001, и тако у недоглед...:-)
*тијанас
Ако је Мандрак рекао, ондак и ја тебе да поздравим, драга.
*каспер
Мудар нам је Мандрак, чини се. Лепо је ово што пишеш, Каспер. Можда и ја то једном научим...
*тужна
Кад имам овако добре причољупце који заслужују да буду достојно угошћени, радости...
*Ви
1001 и кажеш. Хм, па пробаћемо је стићи, само ко зна докле је она до сада већ одмакла.