Све у причама бива

Религиозна осећања интелигенције

Све велико се обавља у тиховању. Тајна тиховања је мало разумљива за савременог интелектуалца, који се родио и живи у свету речи. За њега тиховање није пуноћа оног другог живота, и кога реч није јака да изрази; за њега је ћутање гробна пустош. Интелектуалац је увек бучан, он мало личи на генератор који људима даје светлост, али и буку. Мисао на то да нема шта да каже, за њега звучи као пораз. Један од узрока зашто интелектуалац ретко посећује цркву, или је уопште не посећује, по његовим речима, је у томе што са "нашим свештеницима културан човек нема о чему да разговара".

Интелектуалцу је неразумљиво то да је свештеник вршилац тајни, а тајне су живот за човечију душу; он хоће да свештеник буде образовани Водич по храму.

Када је познати духовни писац Е. Посељанин изгубио вољену жену и пријатељи му саветовали да напусти свет и оде у манастир, одговорио је: "Ја бих оставио свет, али ће ме у манастиру послати да радим у штали". Не знамо какво би послушање дали том човеку, али је тачно осетио да ће се монаси у манастиру потрудити да укроте његов дух, да би се из духовног писца претворио у духовног делатеља.

Архимандрит Рафаил Карелин

[Одговори]

Много ми се допадају ове речи. Истински духовни живот, мора бити скривен, дубински, да би био суштински, личан, да би имао пуноћу, а не представа за посматраче. Он је заправо најчуванија интима, недјељива са било ким.

[Одговори]

Јер је наша борба са духовима, а не са телеснима. Како да препознамо духове, ако останемо телесни? Управо по томе се преознаје лажна и истинска вера. Једна је Истина, остало је циркус, представа, како кажеш.

[Одговори]

Prava vera je u čoveku, a ne u busanju u prsa i galami.

[Одговори]

сањарења
Тајна је то велика.