Дечак са празном саксијом

 

 

Пре много година живео је у једној земљи мудри краљ. Био је срећан у свему, само није имао деце. А једном је дошао на мисао: “Добро би било да у нашој земљи нађем најискреније, истинољубиво дете и да га васпитавам!”

Наредио је да се свој деци да семе цвећа и објавио:

- Ко од овог семена одгаји најлепше цвеће, постаће ми син или кћи.

 

 

 

Сва деца су почела да гаје цвеће. Трудио се и Суир. Прошло је десет дана, прошао месец, а цвеће се није појављивало. Најзад је дошао дан који је краљ одредио као дан када деца треба да му донесу цвеће. Дечаци и девојчице хитали су краљевском двору носећи саксије с прекрасним цветовима.

Краљ је ишао од једног до другог детета све док није угледао Суира. Он је плакао држећи у рукама празну саксију.

- А где је теби цвеће? – упитао га је краљ.

Суир је, кроз плач, испричао да је све покушао, али да семе није никло.

 

 

 

Краљ га је узео за руку и рекао:

- Ево мог искреног, истинољубивог сина!

- Зашто он? Па он је донео празну саксију! – повикали су са свих страна.

- Зато што сам вам свима поделио кувано семе! Из њега није ни могло да никне цвеће!

 

Кинеска народна прича

Илустрације: Gerard de la Costa

 

 

 

Песма: "Света земља"

У четвртак, 24. маја, на дан Светих Ћирила и Методија, додељене су награде најбољима на конкурсу "Ми смо њихови потомци".

Песма "Света земља", у категорији музичког стваралаштва, освојила је друго место.

 

• Композитор: Никола Спасић и Никола Андрејић
• Извођач: Милица Милосављевић IV1 Гимназија-општи смер.
• Гитаре: Игор Лапчевић I1 Гимназија-општи смер.
Никола Андрејић II7 Прехрамбена 3. Степен.
• Клавијатура: Далибор Ђорђевић II1 Гимназија-општи смер.
• Снимао: Павле Ивковић I1 Гимназија-општи смер.
• Монтирао: Дарко Маринковић I1 Гимназија-општи смер.
• Текст писао: Филип Пејић
• Вероучитељица: Вајка Величковић
Средњa школa „Свети Трифун“, Александровац

 

 

Света земља

Вековима бурним вођен,
Враћам се у време снова,
Звоном српске цркве праћен,
Путем светих витезова.

Ходам земљом Немањића,
Што облаке сада газе,
Путем трња и пурпура,
Трагом српске царске лозе.

Рефрен:

Гледам двери православне,
Где анђели светли лете,
Пред капијом стојим грешан,
Недостојан земље свете.

Небесима следим Саву,
Царског сина, светитеља,
Најмудрију српску главу,
Сјајну звезду православља.

Рефрен:

Летим небом свете земље,
На крилима орла ношен,
У даљини, ко кроз маглу,
Ја назирем драги камен.

Гледам двери православне,
Где анђели светли лете,
Пред капијом стојим грешан,
Недостојан земље свете.

Текст написао: Филип Пејић
'' Светосавско звонце'', број 3/2009

 

Извор

 

Учитељица

 

 

 

 

Професор је повео студенте социологије у сиротињску четврт Балтимора, како би онде саставили студије случајева 200 дечака.

Тражио је да напишу процену будућности сваког дечака. У сваком су појединачном случају студенти написали: “Нема изгледа.”

Двадесет и пет година после други професор је наишао на претходно истраживање. Задао је својим студентима да наставе пројект како би утврдили шта се десило с дечацима.

Студенти су дознали да је осим двадесет дечака, који су се одселили или умрли, њих 176 од преосталих 180 постигло чак натпросечан успех у занимањима правника, доктора и пословних људи.

Професора је то јако изненадило и одлучио се тиме темељније позабавити.

На срећу, сви су мушкарци остали у истом крају па их је могао упитати како објашњавају свој успех.

“Имали смо учитељицу”, одговорио би сваки од њих.

Будући да је учитељица још увек била жива, потражио ју је и упитао ту стару, но и даље окретну госпођу, какву је то чаробну формулу употребила како би дечаке из сиротињске четврти извела на пут успеха.

“То је уистину врло једноставно”, рекла је. “Волела сам их.”

 

Из књиге "Мелем за душу"

 

 

 

Воли ме ћутњом

 
 

Патофне (7)

 
 
 
 

Милостива врана

 

 

 

 

Пре неколико година обзнанио је неки поуздан господин какву је врану посматрао на своме сеоском имању.

Сваки дан по више пута долазила му је једна врана пред кухињска врата да ту нађе бачен залогај. Кад што за јело нађе, она то не поједе, већ однесе у кљуну некуда, и то у врт иза неког жбуна. Могло се помислити да то носи својим младим враницама, али пошто је било рано пролеће, кад птице своје младе још не излегу, то је она нађено јело морала неком другом... односити. Тек када се по пети-шести пут врати, она онда поједе ако још нешто нађе.

Тај господин није мировао док није ушао у траг том њеном поступку. Иза оног жбуна нашао је он једну болну врану, која није могла летети да сама себи тражи храну. Тој болесници носила је милостива врана те понуде. И као што рекох, сама није хтела ни залогаја окусити док није прво своју болесну другарицу наситила.

Ја не знам шта ћете ви рећи на то, ал' ја ову врану више поштујем него понеког богаташа који седи на нагомиланом благу, и невољном брату неће ни од сувишка свога да помогне. А гле ову врану, она је прво невољницу намиривала, па је тек онда на себе помишљала.

 

Јован Јовановић Змај (1905.)

 

 

 

Мајчино писмо свету

 

 

 

 

Драги Свете,

Мој син данас полази у школу. Једно време ће за њега све бити необично и ново. Желела бих да се ти према њему односиш нежно.

Видиш до сада је он био главни у кући. Био је газда у свом дворишту. Ја сам увек била ту да видам његове ране и да га утешим.

Али сада - ствари ће се променити.

Овога јутра, он ће сићи низ степенице и махнути ми руком. Кренуће у велику авантуру у којој ће вероватно бити и ратова и трагедије и туге.

Да би живео у свету у коме мора да живи, биће потребна вера, љубав и храброст. Зато, Свете, желела бих да га некако узмеш за ту његову младу руку и да га научиш стварима које ће морати да зна. Учи га - али нежно ако можеш. Научи га да на сваког ниткова долази по један херој; да на сваког политичара долази по један вођа, који се истински посветио свом послу; да на сваког непријатеља долази по један пријатељ. Научи га чудесним стварима које пружају књиге.

Дај му да на миру размишља о вечитој тајни птица на небу, пчела на сунцу и цвећа на зеленом брежуљку.

Научи га да је много часније да доживи неуспех него да вара.

Научи га да верује у сопствене идеје чак и кад му сви други кажу да нису ваљане.

Научи га да своје мишиће и свој мозак прода што је могуће скупље, али да никада не ставља цену на своје срце и душу.

Научи га да затвори уши пред гомилом која урла... али да стоји усправно и да се бори ако мисли да је у праву.

Учи га нежно, Свете, али немој га размазити, зато што се добар челик кује само у ватри.

Ово је велики захтев, Свете, али види шта можеш да учиниш. Он је тако драг мали човек.

 

 

 

 

"Дечак из сиротишта у Ирану нацртао је своју мајку како јој спава у наручју..."