(Заборављене)

ПOХВАЛЕ ЉУБАВНЕ

или

БИОГРАФИЈА ЈЕДИНЕ ЉУБАВИ

 

Љубав. Много је писано о њој, али колико је заиста написано? Много је изговореног, а ипак мало реченог. Љубав се опире одређењима и објашњењима, она нема дефиницију. Загонетка је. Тајна. Како питати о њој? Шта је Љубав? Авај, ништа погрешније. Љубав се повлачи пред таквим питањем рањена и тужна, и почиње да клизи као песак из наших руку. Одговора нема упркос томе што до у бескрај можемо да наводимо примере у којима се она очитује. Који је прави? Сви? Ниједан? Свеједно, љубав се сакрила и нема одговора. Како питати? Можда треба питати Њу. Ко си Ти? Ко је Љубав? И то је, најзад, право питање. И одговор је ту, одмах и непогрешиво. У нашим срцима. Ко? Онај Који свему даје смисао и без Кога нема постојања, без Кога је све само прах и пепео. Само Он је Љубав. Он је одговор, прави, потпун, мада Тајна остаје Тајна. Ипак, нама је то блиска Тајна. Зачудо, ми чак можемо да је спознамо. Како то? Како уопште да спознамо Љубав када она знању даје могућност постојања? Нема другог начина до угледањем на Њу, вољењем. Без Љубави нема спознаје.

Збирка песама ЉУБАВ се доживљава и узима као редак Лек, направљен од драгоцених састојака које створи Љубав на овој нашој рањеној и посрнулој земљи. Свима је препоручујем са жељом да постанемо „само“ љубавници Љубави, „само“ они чија срца куцају у ритму Песме-Похвале Љубави, јер тако певати значи Живети. Ко не Пева Богу тај није ни жив. Певајмо да би Живели!

Нада Нововић (одломци из Поговора)

 

ВИСОКИ ДЕЧАНИ

 

Над виноградима бдиш

из којих Молитве и Вино

теку непрестано,

док те грли шума кестенова,

као што ти грлиш

Крст!

Капљо

Небеског Млека

сливена у Храм,

што појиш нас садашње,

као што си појила бивше,

и као што ћеш појити будуће

непрестано,

Лабуде Свети од камена

и Лепоте

у зеленилу опојном,

витак си од Неба

и свиленог ветра

што шуми

непрестано

као бистра твоја река:

„... Високи Дечани, Високи Дечани

Високи Дечани, Високи Дечани...“

 

Висину меримо Тобом,

као што Слободу меримо Тобом

Света Земљо Метохијо,

А Љубав и Истину

Тројединим Богом!

 

(Косово и Метохија,

Манастир Високи Дечани,

27. јануар 2008. године)

 

 

ДАВНОМ ЗАПИСНИЧАРУ

(Теодору Љубовићу,

14. век)

 

Звездама ти ноћас пишем...

 

О, земља, сунце, море,

месец и модра небеса!

Реке и бездани тамни

и плави...

 

Знам Њих ја и како

вапили су на те, те давне

ноћи горке, а Дивне,

ко што је ова

сад...

 

И тебе питам где да

се скријем, јер спас и

заклон ти нађе

знам, те давне

ноћи горке, а Дивне

ко што је ова

сад...

 

 

ПОМИЛУЈ НАС ГРЕШНЕ

ГОСПОДЕ

 

Небо и земља,

вода, семе, биље,

Хлеб и Вино,

 

ми

живимо,

чезнемо

и хоћемо да волимо,

 

но, сад је класје на снегу

и златни прах је у леду

и тек одсјај на сребрној равни

огледала видимо,

 

али чекамо,

у ноћи даноноћно,

блиставост Невечерњег Дана

и Лице Лицу окренуто

јасно да угледамо

 

ми се надамо

и трпимо, Путем идемо, дижемо

и падамо усред трња,

и устајемо

удишући мирис тамјана

са поља белих љиљана.

 

 

МОЛИТВА ОД ВОЋА

 

О, Боже,

Помилуј

нас уплашене

и грешне,

 

Дај

лепоту

молитвама

нашим, па нека

свака има

срце наранџе

и букти

од радости

као грозд нара

и

мирише

на цвет

трешње

 

у пролеће!

 

 

 

ВОЋЊАК У СРЦУ

или

ПОСЛАСТИЦА ЗА МАЛЕ БОГОВЕ

ПО БЛАГОДАТИ

 

Постоје мисли које се не могу другачије изрећи до стиховима... Када је Први Стихотворац био одлучио да проговори - одлучио је да разговара са Творцем. И тако је пропевао Песник, и тако је настао први стих. А, и како да човек поприча са Истинoм ако не стиховима? Дијалог између Бога и Песника води се непрекидно. Кад Творац одлучи да проговори и он позове пријатеља Песника и пренесе му поруку коју треба однети људима.

„Воћњак у срцу“ је Слатко Писмо пренето са висина овде на земљу да нам заслади горке дане отпадништва.

„Воћњак у срцу“ је као Ружин сок! Ако сте некада пробали сок од латица дивље руже онда ћете препознати исти тај укус док се напајате песмама „Воћњака у срцу“. Одакле воћњак у срцу? О ком воћњаку је реч? Реч је о „Врту Вртова“, заборављеном састајалишту Бога и човека. То место ми називамо Рај. А некад је оно било Наша Кућа.

Драги Бог, Лепи Човек, Човек Будућег Века, Обожена Природа, помолована нежном руком Лепе Човечице, су учесници и саучесници ове Поезије. Писана у Част њихову, а нама за сласт збирка песама „Воћњак у срцу“ је Књига – Драгуљ која нам на необичан начин, а крцат Лепотом, Пева о „обичним стварима“.

Нада Нововић (одломци из Поговора)

 

ОПЕТ РАДОСТ!

 

Сипајте врчеве пуне млека,

док расту хлебови у зделама бивших просјака,

опет је Сунце! ушло у јастуке, на небу нема

гнезда без јагоде! капље

Мед на испружене прсте,

крцате гроздовима густим као корак

у води, Вишњик

се смеши на бескрају Пута!

 

 

ФРУШКА ГОРА

 

... слушајте као шапуће море

у брескви као у шкољки,

свака орахова љуска

је лађа, а једро лист,

сваки камен сидро,

грана кормило,

таласи су долине, брда и траве,

буре громови и кише, а огњиште

сваке куће

лука и спас.

Свака боровница по једна је маслина,

а грозд пуна чаша вина,

горске сирене су кошнице распеване,

а златна риба сваки клас

у подножју твоме.

 

Брује ти манастирска Звона,

Тамјан има мирис

Рузмарина,

 

Фрушка Горо,

 

Благослов Господа

кроз тебе Љуби нас!

 

 

ЛЕТО НЕЋЕ ПРОЋИ

 

промичу далеке лађе,

пуна им једра

маслина и вина

И ветра, На

сланим длановима

има места за још једно море,

две шкољке и три делфина,

сидро од злата и врелог лета

у коме цветају корали трешања

на мокрим уснама

и цакле се модри бисери зеница

 

на Сунцу

и песку

 

пуном наших сенки

расејаних као семе сузних лубеница

 

 

БИТКА

 

ако врућа крв буде

издала моје ране

нека Маслачак клекне

у поље,

а зујање пчела нека буде зов

 

да уместо суза падају малине

по бледим уснама,

 

Јер њихов сок биће Жетва

 

Устаћу поново да Пољубим

облаке који личе на наш кров

и нашу кућу

и никада нећу постати мртва!

Завијорићу траву као Заставу

Ветар ће бити на Мојој

страни

и Твојој