Четвртак, Август 18, 2011
Чија је "шота"?
Арнаут убија српског калуђера* на Космету у манастиру Девич, 1912.
За опомену и наук: свадбена игра у славу злодјела над српском нејачи
ШОТА
Да ли знамо право поријекло ''ШОТЕ''?
Чим споменемо ријеч ''шота'' одмах помислимо на игру која се, нажалост, игра на свакој српској свадби. Њено поријекло води по злу чувеној Шоти Галици, жени србомрсца качака (одметника) Азема Бејта из села Галице (1189 – 1924.) који је својевремено харао по Косову и Метохији. Шота је након мужевљеве смрти зулумћарила и предводила одметнике. У српском народу сачувано је сјећање на догађај када је Шота ухватила шесторо српске дјеце, чобанчади код стада, на планини Мокри, повезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ. Док су дјеца горјела, приповједа се, Шота је са качаницима играла своју игру око ватре, оргијала и пјевала: „Шоте, мори Шоте! Шоте, машала! Давно желим, мори, Шоте, да те играм ја!“ На мјесту страдања невине дјечице подигнута је спомен – плоча која је стајала до свршетка Другог свјетског рата, када су је комунисти уклонили како би сачували '' братство и јединство – зјеницу ока свог''. Ово је сушта истина. Да ли из незнања, или пак из неких других побуда и разлога, Срби, нажалост, објеручке прихватају ову игру која је редовно, чак неизоставно, заступљена на репертоарима њихових славља. И, одиста, нема српске свадбе, која ће протећи без сцена падања на кољена што је саставни дио ове игре!?
Право јој је име Qerime Halili, у преводу Шота Гаљици, и њезин муж Азем Бејта, шиптарски терориста који је убијао Србе по Косову и Метохији.
Професор историје и декан косовскомитровачког универзитета, Драги Малинковић, који је на ту тему давно још објавио књигу, наводи историјске податке:
- Песма "Шоте, мори Шоте," настала је као свадбени поклон. Азем Бејта ју је наручио за своју жену Шоту, а Срби су је све време певали као своју. Азем Бејта био је најпознатији шиптарски одметник који је повео устанак качака (одметника) у дреничком крају, истом оном крају који ће касније дати Адема Јашарија.
- Устанак је био велики проблем за Краљевину СХС, све док их војска и жандармерија 1924. године није опколила - наставља Малинковић. - На позив српског команданта да се предају, одметници су одговорили ватром. Шест година су качаци жарили, палили и убијали по дреничком крају, све до 1924.
Тешко рањеног Азема Бејту, према казивању професора Малинковића, из обруча српске жандармерије, спасла је његова жена и саборац Шота Галица. Али, лечили су га надрилекари и Бејта није преживео.
- А Шота Галица, када је њен муж погинуо, обукла је мушку народну ношњу и ставила кече на главу. Наставила је да се бори против Срба и Српства истом силином као њен муж.
Постоји и народно предање, које се на Косову и Метохији преносило с колена на колено. По предању, Шота Галица је после смрти мужа, бесна и дивља, ухватила шесторо српских чобанчића. Свезала их је и затим запалила ватру. Док су деца умирала, она је певала "Шоте, мори, Шоте, Шоте, машала, давно желим, Шоте, мори, да те играм ја".
- То предање нема утемељење у историји, а то значи да немамо податке који би га потврдили - каже професор Драги Малинковић. - Оно се јавило и задржало у народу као језиво казивање и персонификација зла које су Арнаути чинили према Србима. У сваком случају Азем Бејта и Шота Галица убијали су Србе, радујући се сваком убиству. Јер, бројали су узете српске душе. А српски народ, не знајући за све то, обожавао је баш ту песму. Хвала Богу да су из српске музике почеле да се испирају те крваве ноте за крваву невесту.
НАПОМЕНА:
Odavno sam čula čija je Šota, i otada je ne igram. Trebalo bi to šire pojasniti ljudima.
*сањарења
Из тог разлога и постовах овај пост, јер ми тако брзо заборављамо.
Pobogu !
Pa odakle svim tim zločincima tako bolesne ideje i zasmisli ?
Nema smisla da pitam gde će im duša ... Znam gde će im duša . Ali, šta će napaćene duše svih onih koji moraju ovakvim gadostima da posvedoče ?
mediterraneo
NAD TUĐOM SE NESREĆOM NE IGRA , "KRV JE LJUDSKA HRANA NAOPAKA"- TO BI TREBALO ALBANCI DA ZNAJU , A AKO NE ŽELE . SAZNAĆE.
*мимче
Од слободе избора, одатле! А она сва на зависти почива. А сви ћемо ми на место по заслузи нашој личној. Машем!:)
*медитеранео
Требало би, али мудрост мудрима, пакост злобнима. Свако према себи нађе и то је право и правда. Машем!:)
Zaigrajmo jedan moravac, pa užiko i čačansko kolo. Amin, Bože daj
e, onda važi ))))))))))))))
čitao sam ovo i pre, i jako me je rastužilo... zamisli ovu tragediju, da pevamo pesme sa neprijateljskih pirova nad nama...
strašno...
tužno i gorko...
podsetila si me na dogadjaj iz moje mladosti kad je na vrhuncu popularnosti bila pesma za koju se ispostavilo da su je Nemci puštali logorašima i terali ih da igraju dok ne izdahnu...
Prijatno!
*шуле
Или још већу: да смо сами то присвојили, памћење избрисали и свадбено весеље њоме испунили!?! Треба народ да чује и да је избаци са сватовског и сваког другог репертоара, баш као и песму "Ђурђевдан".
*домаћица
Некако и могу да разумем да нам то непријатељ ради, али не могу да смо ово сами себи одредили. Мени је то далеко страшније. Поздрав, драга!:)
Ako podjemo od prepostavke da je tacno da je Šote albanskog prekla, zar ne bi bilo logino da bude na albanskom, a ne na srpskom jeziku!!? Ako se kroz istoriju takodje zna da Ćerima Halili koju spominjete nije znala srpsko,Kako je onda mogla da peva pesmu na srpkom?
Pesma "Sote", je srpkog porekla i prestavlja mladu koja je trudna i kad ide "gega " se kao sota. Pesma je nastala u okolini Prizrena, tako da je pesma srpskog porekla, a to sto ju je neko povezo sa Halili neka nikakve veze sa pesmo.
Izvinjavam se zbog greske u kucanju..:)
srpsko--(srpski)*
neka--(nema)**
Gluposti
Cini mi se da svi podosta gresite!!
27. ''ШОТА'', свадбена игра са Косова Албанског живља
Кореографија: Олга Сковран
Музичка обрада: Милан Тодоровић
Постављено 1952. године
Da li ste uopste gledali kako se igra "sota"? Ukoliko pogledate korake a i samu pricu mogli bi da vidite da to nema veze sa "geganjem" i dobijanjem prinove a ni sa igranjem oko vatre. "Sota" se oduvek vodila kao ljubavna igra i kao takva se oduvek i igrala na svadbama. Celokupna prica uz igru je da mladic pokusava da osvoji devojku a ona se pritom (da kazemo) necka dok u ruci mase maramcetom. Onog trenutka kad ona baci maramce i momak ga uhvati ona je "osvojena" a s obzirm da je to bilo veoma patrijarhalno vreme, automatski znaci i udata.
Mozda ima istine u tome da je tu pesmu sa sve igrom Azem Bejta narucio kao poklon na svadbi jer ona i jeste prikladna za takve stvari a i verovatno je to bila tada praksa. To sto je Halili posle tu muziku koristila u te gnusne pohode ne daje nikome za pravo da menja istoriju neceg lepog.
Da podjemo od toga da je nekada postojalo mnogo republika (odnosi se na SFRJ) i od toga da se u danasnje vreme sve igre i muzika koja je nastala, na sada vec teritoriji bivsih republika, vode kao igre i muzika koja pripada njima, zasto mislite da albanci ne zele da prisvoje ovu igru i pesmu??
Jeste da da se ta igra izvodi u dimijama kao nosnji a ne u nekoj pravoj srpskoj ali na nogama su opanci, sto mu dodje da ta igra ima albanskog dela tj primesa kosovkog (a inace je nastala u Prizrenu ), ali i kad pogledas druge igre kao npr Banatske igre, igraju se u suknjama sa cipelama na nogama i vode se kao srpske igre a ja na njima ne vidim nista Srpskog. Od kad to su srpkinje nekada davno nosile cipelice a ne opanke?
Pa banat je naseljen zivljem iz Madjarske, Slovacke i Poljska a oni su nosili cipelice i cizmice!!
Ne verujte svemu sto pise po internetu. I da napomenem da ovim sada menjate tok istorije. Za jedno 100-200 godina koja ce prica biti istinita????
Clan jednog foruma je detaljno opisao kroz istoriju dolazak Albanaca na teritoriju Srbije kao i to da je zaslugom austrougarskih pisaca namernom greskom nazvana zemlja kao "zemlja orlova" umesto "zemlja brdjana" (odatle sada orao na zastavi). Pogledaj link http://www.srbizasrbe.net/index.php?option=com_fireboard&Itemid=59&func=view&catid=7&id=11726
*штрумфета
Добродошли на блог! Хвала за коментар. Имам само једно питање: како ви разумете горе написано: ''ШОТА'', свадбена игра са Косова Албанског живља"?
И још нешто да додам, од пре двадесет година:
http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/242827/Ubistvo-uz-sotu-
Далеко од тога да смо за мењање историје, већ утврђивање чињеница.
Свако добро.
Dimije?
Koliko mi ne znamo o Albancima/Siptarima, govori i to da mislimo da su njihova zenska nosnja samo dimije. Ili da je nasa obuca samo opanak. Generalizacija je najveci zlocin kada govorimo o istoriji, tradiciji, kulturi.
Cak i ansabli iz Albanije (pa i nacionalni ansambl iz Tirane) ne igraju Sotu u dimijama vec u dugackoj haljini sa ukrasnim (uglavnom crvenim) keceljama.
A sto se tice opanak, nosili su se na celom Balkanu pa i sire. Nosili su ih Albanci (da kazemo recima danasnjice neki svoj "model"), Bugari, Makedonci, Grci, Srbi. Nosili su se i u Banatu i svuda sirom Panonske nizije u razlicitim oblicima.
Cizma i cipela nisu karakteristika ove ili one nacije, vec finansijske situacije osobe koja ih nosi. Nosili su imucni Srbi i u Sumadiji cizme i cipele.
Zaboravite glupavu generalizaciju, a ovo o Soti Galici... Pa zar se nisu neke nase pesme i igre praktitkovale u paravojnim formacijama sirom bivse Jugoslavije i pocetkom i krajem 20. veka?
To ne znaci da su nastale kao zlocinacke vec da su bezobrazno zloupotrebljene.
*осоговка
Захваљујем на коментару. Међутим, то и даље не оспорава горе наведену чињеницу како је песма настала, од кога је и коме је посвећена, а, осим тога, она је и дан-данас у истој функцији, за оне који то ни до данас нису заборавили, а што се из приложеног линка да видети. Ваше поређење, самим тим, није на месту из више разлога. Да не улазимо дубље у разматрање "паравојних" формација, у земљи у којој се водио грађански рат, како то Игор Мандић, хрватски књижевник, лепо препознаје.
Свако добро!