Петак, Август 05, 2011
Софијино расуђивање
Пре неки дан дође моје кумче код мене веома озбиљна у лицу.
- Љубави, јеси ли сама дошла? Без другарице? – упитах је не бих ли дознала
разлог томе.
- Она није моја другарица! – поче да негодује оштро. – Она мени никад, до краја живота, неће бити другарица. Другарица се тако не понаша. Она је безобразна...
- Па шта је било? – упитах је.
- Она се са мном игра само кад нема никога, а чим нека од њених другарица дође, она се покупи и оде и не јави се и тако увек. А и говори ми ружне речи па ме буде срамота пред мојим другарима и другарицама. Она мене понижава. Безобразна је, безобразна...
- Да, то није у реду да се тако понаша према другарици. Али умете се вас две и лепо играти...
- Па умемо... Али је она љубоморна што ја имам а она нема. Па шта ја могу...? Мени је мама сашила дивну хаљину за свадбу, знаш како је лепа, а она хоће да се играмо са њом. Па то не може! Ја сам рекла да се можемо играти са неким другим стварима, а она хоће баш са њом. Па моја би се мама љутила, јер то није у реду. А да видиш како је лепа, као из бајке!
- Чула сам, а надам се да ћу је и видети. И у праву си, има ствари које јесу за игру и оне које нису.
- И знаш шта она још мени каже? – рече, згражавајући се. – Да је моја мама дебела! Како је није срамота! Па то је моја мама и шта њу брига зашто је моја мама дебела, могла је да буде и мршава, па шта онда?! Ја ћу ускоро да напуним седам година и нико!, нико нема права да вређа моју маму!
Ту је чак и прстић свој подигла да нагласи свој став.
- Тако је, луче кумино! – похвалих је, осетивши наједном како ме нека милина облива због ових њених речи, знајући како су обе на порођају имале компликација.
Затим, мало направивши паузу, додаде:
- Ја имам једну јако добру другарицу, културну, која се увек јави својој мами где год да иде, јер је лепо васпитана. Ако иде напоље, у продавницу, ако иде код другарице, она се увек јави мами да не брине. А ова каже да то тако баш и не треба и да она некад и оде да њена мама не зна. То није лепо, јер њена мама брине. Па зар није тако?
- Увек се треба јавити мами да не брине и та твоја другарица заиста лепо поштује своје родитеље, што је похвално!
- И шта она мени има да брани да ја седим код мог кума у крилу на њеном рођендану? Па он је мој кум! Ја могу и да му се јавим, и да седим, јер је он мене крстио! Па то је Божије! Нико мени не може бранити да ја будем са кумом и мој ће кум мени донети барбику и кућицу за лутке.
Ово ми је шапнула, премда смо биле саме у соби, а о чему сам ја њеног кума накнадно обавестила, будући да њему није било познато ово њено маштарење.
- Јесте, љубави, то је твој кум – потврдих још једном, додајући – али не треба твоја главица да се умара са таквим мислима, јер кад тако радимо, онда ни ми нисмо бољи. А и постаћемо ружни. Знаш како је Пепељуга била лепа, зато што није мислила никоме зло, а да су ружне биле њене посестриме.
- Па да – рече она помирљиво. – Мени је ње жао и ја сам рекла мами, пошто они немају новца и њена ће мама да се породи, да јој ми сашијемо исту овакву хаљину да има као ја.
- Е тако треба! – дочеках одушевљено, љубећи је. – Баш си ме овим обрадовала, јер тако се праве принцезе понашају.
Овде је њен почетни тон почео да поприма другу нијансу, ону која доноси осмех и тера бриге са дечјег милог лица, те нас две, након наравоученијег, настависмо дружење уз игру.
Mnogo ti je pametna kumica, samo od njenih razmišljanja celu bi knjigu mogla napisati. "Sofijine mudrolije" ili nešto slično.
*сањарења
Она је заиста бистра, и својеглава, али има добру душицу и праведну. Причале смо ми већ о књизи и ја стварно желим нешто да урадим, али још увек не знам како и шта, будући да је идеја много. :)
Tvoju kumicu sigurno neće zaludeti ni fb ni blogovi, gde deca stiču "hiljade" prijatelja.
Možda bi bilo dobro da na blog postaviš onaj tekst o fejsu koji je na Bogotražitelju, gde su stručnjaci dali svoje mišljenje.
Pošto sam pomenula i blogove / a i ovo je blog / odmah da pojasnim.Nekada sam, kada su blogovi postali moda, pratila blog na kom je u toku 24h bilo i po 300 komentara koje je ostavljalo stotinak "prijatelja" bloga. Mislim da nikakav komentar više nije potreban.
Lepo, ovakva razmišljanja će nas spasiti ! Takvi karakteri koji se još od najmanjih nogu poznaju . Što bi rekla moja profesorka latinskog : "Nekada u malom detetu prepoznaš velikog čoveka !"
Zagrljaj za kumče i za Vas ...
mediterraneo
lepa priča , inače se od dece mogu naučiti mnoge stvari , oni iz posebnog ugla gledaju svet , mislim da se u tom uzrastu često susreću da nama nevidljivim bićima , ko zna vilenjacima , anđelima...ko zna šta deca vide ,poljubac!
*Даца
Није проблем у томе што деца користе предности интернета, већ на који начин и колико. Она воли рачунар, али воли и да се игра ван рачунара, са луткама. И да вози бицикл, чак и сама, без друштва. Све треба са мером радити. А кад већ помињемо текст, шта знам, мени је један видео о фејсу далеко бољи, али га је већ неко окачио на блог.
*Даца
Деца раде оно што виде од одраслих, али и између саме деце још и пре. Нисам да се брани, већ да се поучава како треба ићи у корак са временом а не изгубити се. Љубим. :)
*мимче
Истину збориш, девојчице. Деца одмалена показују карактер и према њему се треба одговорно понашати. У овој причи ја сам била тек статиста, будући да сам пустила њу да прича о ономе што пролази кроз њену главу. Осећала је потребу да то подели са неким и ту се нашла кума, која воли да је слуша, знајући да ће на крају већ сама доћи до решења, јер тако то бива код деце. Код одраслих иде углавном теже. :)))
Грлимо и ми тебе!:)
*медитеранео
Оно што мене весели у разговору са децом је чињеница да почетна прича, уколико и лоше крене, на крају добије обрт у позитивном смеру. :) Биће да је то, како кажеш, због погледа који је нама скривен а и на који, што старији постајемо, све више заборављамо. Љубац и теби!:)
mediterraneo
sviđa mi se kako rezonuješ, na istoj smo talasnoj dužini,poljubac -
:)))
Poljubac mojoj Pricalici i njenoj maloj kumi.
mediterraneo
nisam , eh da su svi kao ti ...ljudi su iskrivljeni,zlobni,čudo jedno
*медитеранео
Не знам, мени се чине сви да су бољи од мене. Толико су добри да неки хоће и да ме усвоје, замисли? :)
mediterraneo
pa tebe bi svi usvojili , to se ne čudim , samo što si ti mangup pa se nećkaš, pozdrav
*медитеранео
:)))
Па јесте, истина је! Али то је само зато што сам на чекању тренутно. Поздравче.
mediterraneo
da, da "verovatno" , pre će biti da ima više njih na čekanju , kao što rekoh , mangup si ti , lepo narod kaže : , ima oči na vrh glave"-vragolasta takva si ti samo se praviš ne vešta,. nemoj se naljutiti , šalim se sa tobom ,mila ptice pričalice
*медитеранео
Ма какви наљутити, насмејао си ме онако баш, а било ми је силно потребно, дао Бог. И Љубим те до неба због тога!:)))
ponekad nas deca iznenade svojom razložnošću. a tvoja kumica s pravom nosi svoje ime.
Prijatno!
*домаћица
И мени се чини да јој име одговара, бар по њеном јутру. Поздрав!:)
Софка моја...како се радујем кад прочитам овако нешто.
Децаа су благо, заиста.
Поздрав.
*woman.in.love.
И ја се радујем видећи те овде, мила. Хвала ти. Машем јако!:)