(слика са нет-а)

У гнезду породица ласта посведневно се чула галама. А све то јер млади ластавић никако да се одважи на свој први лет. Када су, коначно, почели да губе стрпљење, родитељи одлуче да за кратко напусте гнездо. Но нису отишли предалеко: тек до оближњег дрвета, како би им малишан био на оку.

Ово њихово избивање, за старог и превејаног мачора, показа се као наручено. Без имало околишања, он навали да се додворава птићу-ластавићу.

- Их, какви су ти родитељи...!?! – замјауче пренеражено. Брале мој, да сам ја на твом месту, већ бих одавно отперјао!

Младунац му, стојећи на ивици гнезда, крајичком ока упути поглед, али без иједне речи приде.

- Ко зна – настави мачор, не обазирући се на његово ћутање, - можда и ти сам увелико размишљаш о томе, а? Ма, сигурно...! Шта има они теби да наређују када ћеш ти да полетиш; ниси ти више мали...

Ту се ластавић нешто занесе и затетура, али му крила не дадоше да испадне.

Помисливши како му је гозба на дохват руке, лукави мачор навали свом жестином.

- Него, да послушаш ти мене, свог доброг другара: хајде да нас двојица, заједно, заметемо траг. Довољно си стар да не требаш родитеље, а и они сами су показали да те нису баш превише жељни. Па шта кажеш, другар?

(слика са нет-а)

А младунац, који се све више и више нагињао, одједном одвркну од гнезда и наже да пада и то право у мачкова, од радости, разваљена уста. Међутим, пре него што је улетео у њих, ластавић се, изненада, одбаци крилима у вис, закачивши овога по носу. Затим се, свом снагом, узнесе ка стаблу, где су га, са стрепњом, ишчекивали његови родитељи.

Када су се, колико-толико, повратили од шока, они му рекоше:

- Баш си нас испрепадао! Плашили смо се да ћеш му поверовати, што никако не би ваљало.

На то ће птић-ластавић:

- Жао ми је због тога. Међутим, то се никако није могло десити.

- Зашто? – зацвркуташе родитељи знатижељно.

- Јер његове речи, ма колико лепе биле, одзвањале су шупље, а самим тим и неразговетно. За разлику од ваших, које су, истина, знале бити и грубе, и болне, али су им зато ваша дела, увек, давала тврђу.

И ту се сложно изгрлише, а потом прхнуше, одлепршавши у топлије крајеве.

аутор: http://pricalica.blog.rs/