Понедељак, Децембар 29, 2008
Причам ти причу
(слика са нет-а)
У гнезду породица ласта посведневно се чула галама. А све то јер млади ластавић никако да се одважи на свој први лет. Када су, коначно, почели да губе стрпљење, родитељи одлуче да за кратко напусте гнездо. Но нису отишли предалеко: тек до оближњег дрвета, како би им малишан био на оку.
Ово њихово избивање, за старог и превејаног мачора, показа се као наручено. Без имало околишања, он навали да се додворава птићу-ластавићу.
- Их, какви су ти родитељи...!?! – замјауче пренеражено. Брале мој, да сам ја на твом месту, већ бих одавно отперјао!
Младунац му, стојећи на ивици гнезда, крајичком ока упути поглед, али без иједне речи приде.
- Ко зна – настави мачор, не обазирући се на његово ћутање, - можда и ти сам увелико размишљаш о томе, а? Ма, сигурно...! Шта има они теби да наређују када ћеш ти да полетиш; ниси ти више мали...Ту се ластавић нешто занесе и затетура, али му крила не дадоше да испадне.
Помисливши како му је гозба на дохват руке, лукави мачор навали свом жестином.
- Него, да послушаш ти мене, свог доброг другара: хајде да нас двојица, заједно, заметемо траг. Довољно си стар да не требаш родитеље, а и они сами су показали да те нису баш превише жељни. Па шта кажеш, другар?
(слика са нет-а)
А младунац, који се све више и више нагињао, одједном одвркну од гнезда и наже да пада и то право у мачкова, од радости, разваљена уста. Међутим, пре него што је улетео у њих, ластавић се, изненада, одбаци крилима у вис, закачивши овога по носу. Затим се, свом снагом, узнесе ка стаблу, где су га, са стрепњом, ишчекивали његови родитељи.
Када су се, колико-толико, повратили од шока, они му рекоше:
- Баш си нас испрепадао! Плашили смо се да ћеш му поверовати, што никако не би ваљало.
На то ће птић-ластавић:
- Жао ми је због тога. Међутим, то се никако није могло десити.
- Зашто? – зацвркуташе родитељи знатижељно.
- Јер његове речи, ма колико лепе биле, одзвањале су шупље, а самим тим и неразговетно. За разлику од ваших, које су, истина, знале бити и грубе, и болне, али су им зато ваша дела, увек, давала тврђу.
И ту се сложно изгрлише, а потом прхнуше, одлепршавши у топлије крајеве.
аутор: http://pricalica.blog.rs/
Prvi su koraci najteži, ali tu su uvijek ruke najdražih da nas podignu, usprave i u život upute. pozdrav pričalice
Освежење за мене
Хвала ти за предивне приче.И мом узрасту баш одговарају,јер за "озбиљније" ствари немам концентрацију.Тако да знаш да радо читам све што поставиш на овај прелепи блог.Биће и понеки коментарчић.Љубим ја тебе.
Pricalice... divne price pricas... Nekad me rastuze, nekad me razneze, nekad placem...
Sve do sada sam dala mojoj Mrvici da cita... i dalje ce biti tako jer je mnogo toga naucila iz tvojih prica.
Srecni praznici draga.
*мандрак72
Те руке нас једино и могу увек придржати; све остале - зависи!
Поздрав, приповедачу.
*Даца
А ја ћу сваки твој кометарић прочитати у радости, јер знам да ми то мислиш. Љубим и ја тебе, мила.
*тужна
Ха, ха, ха, радости, јеси ли се ти наспавала добро? Баш си ме насмејала онако радосно. Како, бре, моја прва прича?
*каспер
Мени је данас ево празник, драга Каспер, и увек кад чујем да је твоја ћерка са нама. Веруј ми да сам баш нешто на њу мислила, да ли ће доћи да прочита причу. Због ње и друге деце ја и пазим да овај блог буде такав да они могу слободно на њега да свраћају, без бојазни да ће наићи на нешто неприкладно. Све најбоље желим и ја вама и љубим вас две причољупке пуно много, јер ме ваше присуство чини веома радосном.
*донна
Поздрав и љубац за вас!
*cicilly
Добро нам дошла, Cicilly! Ја још нисам овладала овом смајлијевском терминологијом, што је заправо право чудо, јер их употребљавам кад год и где год, али никад не обраћам пажњу како се цртају, тако да НЕ ЗНАМ шта си ми нацртала, али ево потрудићу се да сазнам. Свако добро.
причалице, то је један мали осмех... моје крупне окице и један благи и нежан осмех =)
И хвала на добродошлици...
Све најбоље желим... :)
porodica...stalni oslonac u zivotu...pozdrav za tebe pricalice,moj si definitivni favorit na blogu
*cicilly
Срећице лепа, како си слатка, сад тек приметих, опрости! Како лепе окице имаш, заиста. И предиван осмех. Хвала теби што си украсила овај блог.
*грлица
Ја не умем да се захвалим, јер не знам како би то ико могао, нарочито кад ме даривате оваквим радостима. Што рекла Донна, бојим се да не покварим неким својим поступком. Али да вам се свима радујем, то стоји! Хвала Богу што ми помажете да растем. Хвала теби, драга Грлице, што си овде. Свако добро.
Porodica je nešto što ne primećujemo kad imamo, ljutimo se, prepiremo, kad nestane, svakog trenutka poželimo da su tu, pa neka i grde...
Porodica!
Kako živeti bez onih koje smo voleli?...
Uf... ovo treba da bude nešto veselo...pa Nova samo što nije...
Želim ti sreću i vesele dane, i da te porodica nasekira... da je osetiš svakog trenutka, veliku jelku, milion svećica, i ozarena lica pored tebe.
Živeli!
Caos
Sto se tice Josanicke banje mesto je ekstra za odmor a narucito leti. Preko dana je temperatura oko 30-35 stepena a u obliznjem mestu(3-4km) ima bezen tako da se super podnose letnje vrucine(-: Uvece se temperature spusta 18-20-23 stepeni tako da je super za nocno setanje izlaske u kafice. Ja tamo imam kucu pa odlazim preko leta jer mi se zima bas nesvidja, nekako mi je tad sve zamraceno tamo, i nema toliko naroda, dok leti je extra dolaze ljudi iz svih gradova Srbije koji su poreklom odatle a sa njima i njihovi prijatelji, takodje dolaze i ljudi iz inostranstva (Francuska, Nemacka, Austrija, Svajcarska) tako da je tada mnogo zanimljivije nego preko zime... (-: PozZ
Gde si ti? Pa ja moram pozeleti i tebi sretnu Novu i predstojece praznike, draga pripovedacice i prijateljice
Cmook :))
*анам
Е ово је најлепше од свега: Да те породица насекира! Хвала, АнаМ, и једнаком мером ти узвраћам - јер вреди! Свако добро.
*маркосекулић011
Хвала, Марко, још само да је до мене, а није баш. А одавде ми се свиђа како описујеш, па још и АнаМ ме даде у зазубице, а приде упознах и једног делију оданде. Све у свему баш умете да засладите. Поздрав велики ти шаљем!
*тијанас
Злато мало. Па ја фатам залет за Празнике надолазеће а овде могу да уђем само кад ме пусте. А доћи ћу да те цоким, ево крећем, драга...!
*sanjarenja56
Хвала, мила.