[ Крилата прича ] 05 Децембар, 2008 22:10

- Ето ти сад! А ти се љутиш на њега...

- Сигурно да се љутим, јер је он тај коме је пало на памет, на ону чувену «светску памет», да се поигра са њом и пусти је ка шуми.

Лисица је до очаја покушавала да ме оцрни што је могуће више. Њене су речи тако деловале на мене, да би за моје постојање и маково зрно представљало дворац. Искрено, нисам знао због чега је толико огорчена, када је познато да живи у рупи, а да је сва имовина до које јој је стало било крзно на њој.

 (Даље)

[ Бисерје са нет-а... ] 05 Децембар, 2008 01:07

Човек је седео и посматрао рађање лептира и то у тренутку када се на његовој чаури појавио малени отвор. Гледао је како се лептир сатима мучи да би извукао своје слабашно тело.

Онда је лептир стао а човек је одлучио да му помогне, те је узео маказе и разрезао чауру.

Лептир је с лакоћом изашао.

Наставио је да га посматра, очекујући да ће се сваког тренутка крила отворити и раширити, како би подржала лептирово тело и оснажила га.

Међутим, ништа се није догодило.

Лептир је цео свој живот провео пузећи около са слабашним телом и неразвијеним крилима и никада није полетео.

Упркос својој добронамерности, човек није разумео да су потешкоће кроз које је лептир морао проћи, излазећи из чауре, биле потребне да би крв из тела лептира лагано дотекла у све делове крила, како би по изласку из чауре био спреман да полети.

(слика-рам преузета са нет-а)