Уторак, Децембар 02, 2008
Цврчак и мрав
(слика-рам са нета)
Испросивши на једвите јаде свој сопствени живот из руку немилостиве зиме, цврчак је, с пролећем, занавек поспремио вољени инструмент. И, уместо свирке и забављања других, он реши да пронађе свирца за себе.
Не прође много времена, кад ето ти њега где са том мишљу запе за луди камен и – ожени се.
И доби свирца коме надалеко не беше равна! Толико је млада гудала у виолину, да се чинило као да ништа друго није нити знала нити умела радити.
А цврчак, шта ће, све ћути и трпи.
Једнога дана, носећи силне дарове као што је ред, покуца и мрав на њихова врата. Једва да су чули, од силног гудања, његово куцање јер, тек унеке, цврчак му отвори. Његова појава изазва чуђење у мрављим очима: скоро да га није препознао; толико се био променио. Најзад, уђе у кућу, мало поседе и, кад је већ претило да оглуви од младиног гудења, устаде да крене.
- Ауу, пријатељу, свака теби част – говораше мрав на одласку, - ја ово не бих могао да трпим! Боље би било да си ме послушао и нашао себи каквог посла... Види на чега личиш? Кад ћеш се већ једном опаметити? Ем си се нагојио од ленствовања, ем седиш у овој буци...
- О, опаметио си ти мене, пријатељу, још како, оставивши ме зимус да свиснем од хладноће и глади. А и неће бити баш да седим, како кажеш; радим ја.
- Радиш...?!? Шта радиш?!
- Трпим.
- Трпиш!? Од кад је то посао? – зачуђено ће мрав.
- Па рекох ти већ... Имао сам целу дугу зиму да се томе досетим, размишљајући о твоме поступку. Тако дођох до закључка да ти се моје музицирање није допало. Стога се ја чврсто заветовах, ако преживим, да потражим једног музиканта за себе и да га сакријем од света, како бих друге поштедео а ја се жртвом искупио за учињену вам неправду. И то се јако добро показало, јер се отвори слух многима, те се сажалише на мене, те ми, уместо да им свирам, плаћају што - трпим. А са пуним стомаком, све се да издржати – одговори цврчак, тресући подбратком и при том не заборави показати мраву препуну оставу.
аутор: http://pricalica.blog.rs/
...tesko je znati , dok se sazna ...
... uvijek sam isa za onima koji traze nove puteve i po-nekad to rade iz zabave , iz bijesa...no novine radjaju nova Sunca , koja ce kad-tad zasijati . Vjecna je 'borba' cvrcka i mrava,- raspojasanosti i smjernosti , to su dvije smjernice koje se na-zalost nalaze u covjeku i razdiru ga ako imaju istu snagu , ako jedna prevlada lakse je ,,,ma koja to bila ...
*faraon
Премудри Соломон је рекао да се угледамо на мрава. Не зато што је лако, напротив. Али је то једини начин да се омудра.
Jadni cvrcak...sta god uradi neko mu predbacuje:):)
Hocu i ja da budem cvrcak...samo da svircam i dobijam poklone od mrava...
zapitah se i ja da li ispaštanje sopstvene greške čini zadovoljnijim grešnika ili okolinu.
Prijatno!*
Zapitah se isto sto i domacica...
Biće da je po onoj narodnoj Cvrčak dlaku nema, ali bradu ne nosi. šala mala, pozdrav
Eh, ova varijanta čuvene priče je skoro poučnija od prvobitne varijante.
Eh, ova varijanta čuvene priče je skoro poučnija od prvobitne varijante.
*анам
Па зна се ко је свирац у кући. Цврчак није никада. Само цврчица. Гуди, АнаМ, гуди...
*домаћица
Зависи КАКО грешник испашта и шта из свега извуче као поуку, али исто тако и околина кроз појединце.
Strasno je koliko cvrcaka ima medju nama...
Prepoznajem ih i oko sebe svakodnevno:(
*тијанас
Путнице мила, срећан теби пут, драга. О философији ћемо - други пут.
*мандрак72
Шале су дозвољене и преко потребне. Само ти дај, приповедачу.
Поздрав!
*сањарења56
Што рече Фараон: борба је вечна, па стога је логично да треба увек рачунати на наставке и нове епизоде...
*каспер
Ја се трудим да никад не идем тако далеко; препознајем га у себи, али, шта ћу, буба лења никако да се одвикне од гудења...
Hvala draga pricalice. Ako budes raspolozena, dodji po pokloncic koji sam i tebi ostavila :**
*tijanas
Била ја, драга. Испратила сам те и пожелела добар ветар у леђа.
e ne mogu na brzinu da čitam tvoje priče, a u velikoj sam gužvi ovih dana.
Nadoknadiću:)
*donna
Кад год дошла, добро дошла, бона.