Петак, Мај 07, 2021
Лудак (2020)
Олег је московски психолог који у своју ординацију прима само одабрану клијентелу. И поред тога што је успешан у свом послу, и наравно добро плаћен, он све више почиње да презире своје пацијенте. Додатан проблем у животу му стварају чињенице да је везан за своју мајку, професорку сексологије, раздражљив и навучен на разне опијате. Ипак, највећи поремећај у његовом животу је изазвао изненадни нестанак супруге, годину дана раније. Зато је набавио гумену лутку коју облачи и са којом разговара као са својом женом.
Ово није серија за сваког, али за појединце, који примећују куда иде овај свет и како се мења, ово је добра серија и тежак жанр. Међутим, и у њој је већ присутна нова нормалност (ако је ико сумњао да су новоруси имуни на западни свет). Ово је тек почетак и није толико скндалаозно, али самим тим да је баш Москва изабрана за причу говори много. Град је место драма и скандала, село је место епова, традиције и обичаја. У наставку ћу додати само две ствари из серије: на једном од предавања из предмета сексологије професорка Кира говори да је са појавом хомосексуализма политика ушла људима у спаваћу собу, то јест кревет. Друго је ово:
„Искрена емпатија, саосећање, осећај здраве укључености. Они мени уопште нису својствени. Сасвим. А ту... бам! Појавили су се. Ја разумем да сам ја нешто тамо нафантазирао. Ја уопште сумњам да ја могу осећати било шта осим напада сличних љубави, симпатији. Бивају кратки, али снажни.
Међународна класификација болести МКБ. Чули сте?... Преписује се са завидном упорношћу. Знате, у светском друштву постала је својствена таква морална еластичност. Налазите ли? Толерантност. И није искључено да сутра лудак може постати норма са којом ће сви морати да се усаглашавају.“