„Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа. Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвим Господа Бога свог“ (5 Мојс. 18, 9-13)

 

У један храм ушла је нека жена, која је у кући имала проблем са водоводним цевима, и затражила је молитву од свештеника за престанак цурења воде. Свештеник је, логично, одговорио да јој је потребан или муж или водоинсталатер.

Заиста, има оних који веру доживљавају као чаробњаштво, магију, али нимало случајно, јер о вери се одавно учи са телевизије, то јест – из Холивуда. Из тог разлога многи људски поступци нису разумни, те самим тим ни пред Богом одрживи. Кад нас боли зуб треба отићи школованом зубару, кад градимо кућу идемо школованом архитекти, кад се разболи живинче тражимо школованог ветеринара, али једино не знамо где да идемо да тражимо духовну апотеку, школованог духовника и духовне лекове.

Тако је било и са народом мисирским. Њихов бог је био фараон лично, а река Нил – света река. И ту се збио велики догађај, који, нарочито данас у време нових технологија, привлачи погледе научног света.

Многи покушавају да Богу припишу тиранију у Старом завету. Али то је далеко од истине. Господ је животодавац и ко год не жели живот – поданик је смрти, а Бог није створио смрт. Људи, који изаберу смрт уместо Живота (Христос рече: „Ја сам Пут, Истина и Живот.“) нису друго већ камење. Ако пажљиво читамо Стари завет уочићемо да Господ није у трусу, ни у огњу, ни у несрећама, већ је Божји глас мио и тих. Зато Господ и шаље Мојсија фараону да од њега тражи слободу за јеврејски народ, а не поступа као тиранин па да их силом отима. Касније видимо и да су неки Мисирци признали Богу божанство, те да су и они поштеђени. Али све казне које су се збиле биле су због окамењености срца и ума како фараона тако и највећег дела његовог народа, који су радије пристали да служе твар него Творца. И све што им се десило било је поука свима који имају очи и уши: да у служењу твари нема живота. Још су прве две казне могли да учине и врачари мисирски да се десе, али казне које су се тицале односа смрти и живота, здравља и болести – ту су они били беспомоћни. Зашто?

„Демони не могу да обнове уништени орган, да васкрсну, да истерају демона. Они могу прво да начине штету, а затим да се повуку на молбу чаробњака и изгледа као да се човек исцелио. Такође, могу да излече једно за рачун другог. Није шија него врат. Једна страст пролази, друга наступа. Демони такође могу да чине чуда: „И рече Господ Мојсију и Арону говорећи: Кад вам каже фараон и рече: Учините какво чудо, онда реци Арону: Узми штап свој, и баци га пред фараона; те ће се преметнути у змију. И изађоше Мојсије и Арон пред фараона, и учинише како заповеди Господ; и баци Арон штап свој пред фараона и пред слуге његове, и преметну се у змију. А фараон дозва мудраце и врачаре; те и врачари мисирски учинише тако својим врачањем. И бацише сваки свој штап, и преметнуше се штапови у змије; али штап Аронов прождре њихове штапове“ (2 Мојс. 7, 8-12). „А човек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, крв њихова на њих“ (3 Мојс. 20, 27). Библија признаје да се људима наноси штета преко урока. Међутим, демони нису свезнајући, они не могу стално с подједнаком снагом да нападају људе. Треба истаћи да хришћане нападају више него нехришћане, јер ако се човек предао и ако се не брине за своју бесмртну душу, зашто с њим да се боре?“

Овде је важно да упамтимо следеће: фараон нема име, исто као што ни богаташ у причи Новог завета (Лазар и богаташ) нема име. Нимало случајно, јер рекосмо да они изабраше да служе твар и смрт. А након догађаја мења се цела парадигма. Научници су пронашли једно сведочанство, за које мисле да је из тог доба, где неки мудрац описује да су се у време Рамзеса десили велики потреси у Египту, који су довели и до социјалних немира, где је сиромах устао на богаташа, што је само логична последица катастрофе.

Име фараона је остало непознато, али једна локација у Старом завету навела је научнике где да траже доказе. Тако је немачки научник, са новом и истанчаном технологијом, успео да испод наслага земље и прашине пронађе огроман град за који верује да је у њему живео Рамзес – фараон на кога научни свет сумња да је био лик из Библије. И ту су открили неколико ствари: посуђе из тог доба, али не и каснијег (што им сугерише, обратите на то пажњу, да је тиме окончано Рамзесово време и култура тог доба), као и вулканску прашину у делти Нила и на пирамиди у Гази. И то их је навело да размишљају: да ли је све што се десило у Египту могла да буде вулканска ерупција?

По свим знацима који су се збили, научници су утврдили да вулканска ерупција заиста све то може да произведе. Наравно, они не могу бити у то сигурни, већ им је та идеја врло привлачна. У крајњем случају то што се догодило, на начин како се догодило, сведочи да се радило о еколошкој катаклизми, која заиста прати сваку ерупцију вулкана у било ком делу света. Чак није нужно ни да се вулкан налази у близини; последице могу да се осете далеко од места ерупције. А сваки вулкан има јединствени отисак и карактер. Вулканска прашина нађена у том делу Египта припада вулкану Тера на острву Санторини (данас у саставу Грчке).

Не улазећи одвећ у дубину научних размишљања овде ћемо се осврнути на оно што је битно за нас данас.

 

– наставак -